Српски сион

С тр . 160.

„СРНСКИ СИОН."

Бр. 10.

кућа српска, не само учествовањем њезиних чланова у литургнји и чисто црквеној слави, већ и тијем, што црквеној слави тога дана даје особени тш, који је различан од типа црквене свечапости о другим празницима, и који сам у себи постај е различан , према разлици краја и народног схваЛања значаја заједничког народног крсног имена и дужности спрам њега. Исто као и код домаћег крсног имена. Тај елеменат светосавске славе оцртаћу према ономе, што сам видио баш у беловарској жупанији. Служим литургију у Беловару баш па дан св. Саве. Долазећи у цркву опазио сам већ мушко и женско, гдје иа сред цркве, но амвону и његовим округлим степенима, разастиру и намјештају своје завежљаје, које су од куИе своје донијели. Литургија је већ започела, а иобожан свијет јога прилази к амвону и ставља на њег оно, птто је донио. Па кад смо учинили све по реду и закону, што црква св. Сави прописује, ваљало је да у лгшургијском одијелу приђем к амвону и да црквеним благословом благословим опо, гато су српске ку~Ке тог дана у цркву послале. Учинио сам то и морао сам учинити, и ако ред службе за тај дан о томе ништа не говори. Молитва благослова прописана је црквом, а народ хоће благослова бага на дан св. Саве. Па шта је сриска ку&а послала на благослов? Зрње жита којим се храни; зрње соли којом јело своје соли и хранитеља свога, вола из плуга, залаже; сјемена свакојака за поље и башту; главичицу лука, свакидашње своје хране; клунче пређе гато је опредено од лана из домаће ограде, а биће когауља, покривач и простирач чељади домаћој ; и вуне је ту, коју су дале овце оне куће, а биће огртач чељади домаћој; тамјана који ће се пред домаћом иконом палити. Видио сам и нраха пугачанога, којим кућња чељад брани добро своје од хајдука и горскога вука. Опазио сам и буквар и рече ми кашње бака: „да ми ђаку. бол.е у главу иде!" Као гато видите, све чиме се кућа физички одржава, иа и оно гато јој је залог духовног напретка, «ве је нослано на дан св. Саве у пркву, да с благословом дође натраг у кућу. Нијесу лн ово свје-

шовни елементи већ у самоме оном дијелу светосавске свечаности, којим се црква св. Сави одужује? Свако ће признати да јесу. И пођимо даље. Светосавска свечаност незавргаује се са изласком из нркве. Благослов црквени, са иредметима благословљеним, уноси се у српску кућу, у којој спремају и дома&е весеље за светосавску свечаност. На ову се у задрузи српској већ из давније помишља. Кад се одваја божићња печеница, одмах јој је глава намијењена домаћој слави о св. Сави. И кад је на туцињдан заклана и на бадњи дан у подрум спремљена, помишља се на дан св. Саве. А на божић по јутрењи, кад домаћин сиђе у подрум да начме мрс, раставља од печенице најприје главу и намјењује је слави дома својега о дану св. Саве. Први комад, не божићу, већ дану св. Саве!... Са домаћим весељем опет не свршује светосавски дан. Друшшво српско спрема сијела, бесједе, са говорима, пјесмама, декламацијама на жалост данас већ и туђинским играма — гдје се чује и прквена пјесма св. Сави, и ријеч њему у славу. Зар дакле светосавска свечаност нема у себи и црквених и свјешовних елемената? Видно мјесто заузима у светосавској свечаностп и иросвјеша народна. И њезино је крсно име св. Сава, он је њезин и зачетник. Књижевна другатва скупљају се у свечане сједнице и под ејеном духа св. Саве пружају духовног уживања и поуке члановима својим и другој публици. Иа тек школа! И она се жури да тога дана. на један бар час, прикупи у просторије своје дјецу своју, њихове родишеље и иријашеље, И кад свешшенику није мо! уће, да истог дана из цркве у дом сваког члана свог народа оде и домови народни морају да се задовол.е опћим благословом свога жића и бића, он одлази свечано у један дом народни, а парод га радосно тамо прати, јер у том дому зјеница је и узданица његова, на којој ће остати гаљеме домова његових, његова будућност. Из тога дома нпје нигата послано па благослов у цркву, он се водоосвеИењем благосиља, ту се чини сиомен за спас умрлих његових добротвора и трудбеника, и молитвс за здравље и срећу онијех који