Српски сион

С тр. 178,

од стране кума (свједока). Ово је онај „апић18 ргопиђиз * код грађанске заруке, а овдје символични залог вијерностп. Сами дакле акт заруке, нарочито док се зарука обашка вршила, био је израз н нотврда нристанка на брак момка и ђевојке. Грци дакле нијесу сматрали за потребно, да унесу у обред обручења п вјенчања ону Формулу. Тако је то било све до новијег доба и код иравославних Словсна, који су с' вјером иримали и праксу грчке цркве. Какав је био у историји чин и устав при обручењу и вјенчању у Русији, може се видјети из служебника и требника руком писаних, који су кроз вијекове Сачувани, почињући са XIII. вијеком а завршујући са онима XVII. впјека старе штампе. Велика збирка рукописних чиновања при обручењу и вјенчању н,алази се у библиотекама: С офијској , Иириловској, духовне академије у Петрограду, синодалној у Москви и иубличној у Петрограду. Људи, који су имали у рукама ова рукописпа чиновања (њеки су прегледали до 90 њих), која су састављена од -XIII. до укључно ХУП. столећа, увјерили су се, да је у старој Русији бпло три редакције чина вјенчања: кратка, средња п опширна. Разлика између ових редакција састојала се у количини молитава и обреда. Чип обручења остао је но своме саставу ненромјенљив. У току времена множила су се и правила, која су унашана у требнике као руководство за свештенике при обручењу и вјенчању. У словенским требницима, који су штамиани при крају XVI., а у почетку XVII. вијека ради уиотребе у српској, 22 бугарској и југозападној руској цркви, смјештени су читави номоканони о браку. И ноука жениху и невјести јавља се већ у XVI. вијеку, дакле прије него она Формула. - ПроФесор М. Горчаков иише: 28 ,,/Ии илгклн ксзтожностк СЛЈОТр*ктК ДО СОТНИ р$К0ППСНћ1)(К сибжшникокх и потршникокх дрекнеи Россји и лжогја тос= кокскја изданЈА тржникокх XVII. к. и нн кх одно,их изх ни\а не нлшлн укЈзашд чтокк! ск /ЛЦЈенникх при окрученш или к 'кнчлн 'ш спра» шиклах КрЛЧуфИХСА, 110 К 0 Л К II 0 /И \ј' Л И II 3» колмГпо кстуилк>тх они кх крлкх". Он тврди, да ј(" у иочетку. XVIII. вијека под утјецајем 50. главе Кормчаје унесена у руске требнике у чин вјенчања 34 Формула: ;) И/Илши ли 22 '1'ребник штамиан у Горажду 15.41. и Милешеву 1546. 23 Спом. дј. стр. 333. 34 На стр. 334. у нр. 1. пише: „Кх гц-нкта^х &л«-

В Р. 11.

итдрекк ироизколенје кллгое. . ." Колико је руски синод давао важности цзајамној сагласностн жениха и невјесте, види се из одредбе његове од 25. августа 1798. — Ова одредба гласи: ,,Крлкх к'кнчлннкш к(за дозко» ленЈ/Л при^одсклго скацшшикл , кезх оккккл ОВр\|'ЧШ1А и СХ ОИ >С1 |ШИе<НХ Н 'ккоТ0рК1 ^'А Ц «р = КОКНК^Х ОВрАДОКХ, НО ЗЛПИСЛННК1И КХ /ИГГрИ Ч6СК1/А КНИГИ И С0КерШЖНК1Н 110 КЗЛИЛН.ОЛИС с о г л л с 110 сочетлвши^сА, отх котораго к с е г о в о л Ф{ з а к и с и т х и таинстко к р а к о к 'к н ч а н I а , признанк д Ф иствител ^ нк1лгл, потол^ что н«сокл1оджЈе порлдка со= КЕршенЈА кх крачикши /МСА ие относитса , а состоита вх всјлж винокч в'кнчакшш свл= ЦЈЖНИКХ". Вели се, да је Формула, о којој је ријеч, унесена у руске требнике у чин вјенчања (првобрачних), иочетком XVIII. етолећа, утјецајем 50. главе Кормчаје књиге, и то нрвога дијела ове главе, који говори о обручењу и вјенчању. А откуда је нотекао садржај нрвога дијела 50. главе штамнане Кормчаје? — К. А. Неволин у својој ,,Исторш россшски^х граждански\х законова", 25 говорећи о 50. глави штамиане Кормчаје, примјећава, да се у оваком облику не налази у рукописима. За овијем наставља: „Први дио главе, у којој се говори о суштиии, условима и реду, којим се свршава брак, саставлЈен је или у заиадној Русији, или најпослије од научника, који су тамо добили своје образовање". Ово своје мишљење потврђује Певолин овом иримједбом: первои части 50 и глакм говоритс/л: Кефк сја таинк! естк Л1 \ркх и жжа, вх прЈокфенЈЕ врака честно, крол^ вс/Л» каго прсп/ЛтЈА правилкнаго, сококупиткс /Л из= кол/ М «цјш . Форли, сЈЈстк овразх илн сокер= Ш Ж1Е 6/Л, сутк СЛОВЕСа СОКОК\ј -ПЛ/Л1«ЦЈН)(С/Л, из = К0ЛЕ1ПЕ Н^Х КН^ТрЕННЕЕ, ПрЕДХ ЈЕрЕЕ/НХ НЗВ*^ фамциА". 26 ,,Кк1ражж'|/Ј\: ВЕЦ1К таинстка (ша1епа. засгашеШд). фо/ша таинства (1оггаа касгатепМ), ц сал»ое различЕнЈЕ лижду кеци1о н форл »о1о таинстка принадлЕжитх с^оластичЕскои вогослокји ". — Да је садржај ирвога дијела 50. главе Кормчаје поријеклом из јужне Русије, потврђују и други руски писци. Вогдановг, са ЖСН1А ПрЈДПОЛОЖЈНО БК1ЛО ^СТаНОКНТХ, ЧТОБКЈ ПрНК«Д«НКЈЈ КОПр^СУ давалнсА пр «дх о крч нпс,их; но прел^кфсшж н ^х кх трекннка\-х из чннл кНкнчанЈА вх чннх о б р ч е н ј а н« послкдокало". 25 Полное сокрани сочнненјн, СПб. 1858. т. III. стр 140. 26 Ово исто у „Назатки церк. права" од Ј. Јован. § 173.

„СРПСКИ СИОН."

ш