Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 179.

свијем јасно доказује у листу: „Рукокодстко Д/1А селкски^х пасткфж," 27 да је извор првога дијела 50. главе Кормчаје књиге требник кијевскога митрополита Петра Могиле, а Петар Могила, да је први дио главе свога Требника: „0 Т4ин'к с\|-пружестка" саставио по римском, и то по нољском требнику који је издан при Сигисмунду Ш., и да је садашњи пољски требник Ш1иа1е... ех гКиаП вупоЛх ргоуЈпсЈаНв регпсоуепб18 ДерготрШт, веома сличан опоме, што је издан при Сигисмунду. — 0 одношају првога дијела 50. главе штампане Кормчаје читао је свој реФерат год. 1876. у московском ,,ар^еоло= гическол»а овциств ^к" нознати научник проФесор А. С. ПавловЂ, и испоређивао словенски текст са латинским оригиналом. Дакле први дио 50. главе Кормчаје, у којој су изложена упутства и иравила за свештенике о: реду, условима, времену и мјесту вјенчања бракова, саставио је кијевски митрополит Петар Могила, кад је приређивао за штампу свој требник. При израђивању овога дијела, о обручењу и вјенчању бракова, узео је за образац одломак: „ 1)е басгатеМо таМтопп", који се налази у пољском римокатоличком требнику (ШШа1е), који је издан за владања Сигисмунда Ш. — Али овај одломак пољскога требника о брасу није ништа друго, већ була, папе Павла V. (1605 - 1621), коју је овај папа издао пред из-

К|(ВХ 1860. N1-0 47. стр. 297

дањем свога требника 1614. год. као руководство за све крајеве римокатоличке цркве, и то на основу одредаба тридентискога сабора, које су створене услијед тога, што су се тада у западној Јевропи преумножили били тајни браковн, који су врло често склаиани против воље брачника и без икаквих свједока, осим родитеља њиховијех, који су то највише удешавали по својој вољи. — Ну Петар Могила је допунио, дијелом и измијенио њека мјеста у були иаие Павла V., и удесио њен садржај према учењу и практици православне цркве. Њеке је дијелове са свијем оставио, као н. нр. правило о благослову другога брака. 28 А састављачи Кормчаје књиге, кад су иреносили први дио одломка „0 тлин"к супру* жктва" из требника Могилина, изоставили су што шта и измијенили граматичке облике њекојих ријечи у требнику. Петра Могиле „0 таинф супруж(ствд" прешло је касније већим дијелом у све кијевске и виленске требнике, дочим је у Москви требник Могилин мање нознат и мање примљен био.

28 У Еотаппт КНиа1е РаиН V. (ра» 202—204), између осталога пите: Са\'еа1 еНат рагосћиз, пе ^иапДо сопји§еа 111 ргпшз пирЈие ћепеДЈсОопет ассереппЈ, еоз т 8есип(118 ђепесИсак, »јуе тиНег, 81те еНат уп - а<1 бееипЉа пирИав (гапзеа!. 8ег1 ик»1 еа У1^е1, еопвиектЈо, и4 81 тиПег петјпј шикјиат пирзесИ, еиат 81 VIг аИат ихогет ћаБиеп! иирИае ђепеДмапип - , еа бегуапЛа е8(. 8еЛ уМиае пир(1а8 поп ђепесПса(, еИат зј ејив \чг пишЈиат ихогет с1ихепЈ.

(Свршиће се).

СМРТ ГРЈЕШНИКА И СМРТ ПРАВЕДНИКА. ГТрохховијед Масиљокова. С Француеког превео Јован Узелац.

Блжши л«ртк1н о\|\ииран >1|Ј1И № Гд 'к. Апок. XIV, 13. Страсти људске имају увијек нешто чудновато, непојмљиво, загонетно. Сви л.уди желе живити; они сматрају смрт као последње зло; све њихове страсти вежу нх за живот; а ипак те страсти гоне их без ирестанка нрема смрти тој, које се толико плаше; и тако изгледа, као да живе само зато, да се журе умријети. Они себи обећавају сви, да ће умријети смрћу праведничком; они се надају, или то желе. Па како се не могу похвалити, да су бесмртни на земл.и, они мисле, да ће се те страсти, које их заиста

каљају и зароол.у.|у, бар нриЈс последњег момента тога угасити. Они себп престављају судбину грјешника, који умире у гријеху своме, и у божјој мржњи, судбином грозном, иа ипак они себп сами принремају судбину таку, мирно и снокојно. Та грозна граница л.удског живота, а то је смрт у гријеху, њих страши н плаши; а ипак стунају весело као безумна поигравајући путем, који их тамо води. Валуд нам је казати им, какав живот така смрт: они хоће да живе као грјешници, а ииак да умру као нраведници. Дакле, браћо моја, нећу данас, да вас изведем из заблуде тако обичне и тако крупне (то ћемо