Српски сион

О гр . 180.

„СРНСКИ СИОН."

В р. 11 .

оставити аа други случај).; воћ да вам се смрт нраведника прикаже тако иријатном, тако жеље достојном, а смрт грјешника тако грозном, хо1>у да вам нредочим једну и другу; те да нрема јсдној и другој пробудим вашу жељу и ваш страх. А иошто умирете на један од ова два начина, нужно је, да вам изближе прикажем нри:(0|>,^да гледајући иа грозну слику грјешне п утјешљиву слику праведне смртп. можете унапријед знати, која вас од те двијо судбине чека, тс да се одлучите за .јсдиу пли другу, а да вам одлука буде угодна. У с.чици умирућег грјешника, видићете ви, гдје свршује напосл.етку снијет, са свим сиојим уживањем и славом; а у опиеивању смрти праведника, ви ћете увидитп. докле води врлина са свнма мукама њеним. У једној видићете свијет очију грјешника, и тај ћс вам се указати празан и одуран; ириказаће вам се са свим друкчији, нег што вам се данас чини! .У другој видићете врлину очију издишућег праведника, која ће вам се нриказати великом. поштовања достојном! У једној разумјеКете сиу несрећу душе, кпја је живила у забораву иа Бога; у другој цојмпћете срећу душе, која је живила само н.ему да служи, еамо њему да угоди. Једном ријечи, призор смрти грјешиика. побудиће у вама жел.у, да живите праведно, а слнка смрти праведника у.шће вам свети неки страх од смрти грјешника. I. ДИО. Залуд нам је, да удал.ујемо од себе слику смртн, кад нам се сваки дан приближује. Младоет иролази, годиие се журе; као што каже си. инсмо, попут вода. којс теку у море, и које сс пс нов})аћају више к пзвору своме, ми се снуштамо нагло у бездап ијечиости, гдје за увијск заронивши, не враћамо се г.ише на гоге иаше, да с.е .још иокажемо на зсмл.и : глки' кода низ= ^од/мрал нд зел!лк\ гаж« ис сокц)ггга. (2. цар ств. XIV. 14,) Нпам. да говоримо свакп даи о краткоћп и непзвјесноети живота. Смрт пашпх рођака, нас самих. нашнх потчин.еппх, наших нријател.а, нашнх господара, честа нагла, увијек непредви1>ена, пружа нам хиљаду иомисли и размишљан.а о пролазности и ништавостп свега земаљскога. Ми говоримо без престанка, да је свијет ништа, да је живот сан, п да је сас-вим неумјесно толико се мучити за оно, пгго тако кратко траје; ал то је само говор а нс осјећај ; то је само обични

говор, који се у ието доба заборапл.п. Сад. браћо, створите ееби овдје дол.е судбину ио вашој вол.и, нродужите дане ваше у духу своме, ио жељи вашој, ја ћу вам иустити, да се паслађујете том слатком илузијом. Ал инак морате ее држати нута, којим су ишли наши стари ; н ви ћете видити напосл.етку, да ће доћн дап, за којим вам ииједаи други нећс сванути вишс: а тај ће дан бити, дан ваше вјсчностн: срстни п блажени ако умирете у Госиоду; нееретни ако умирете у вашем гријеху. Само вас .једна од те двије судбине чека: биће еамо на десно ил па лијево, козе ил овце, у коначном суду свију л.уди. Уздишите дакле, кад вас призивам иостел.н смрти ваше, кад вам прикажем ондје двоструки прпзор тог последњег часа, тако грозног за грјешиика, тако утјешљивог за праведника. Велим, грозног за грјешника, који уенаван са празним надама, да ће се обратити н ионравити, долази ипак носледњем моменту томе, нун жеља. празан добрих дјела, једва нознавајући Вога. коме може пружити само своје гријехе и бол, јер види, да се свршује дан, ког је он држао ијечним. Онда, браћо моја, велпм. да ништа не може бити грознијега од иоложаја овог несретпика, у последњим часовима живота његова, и кад ои могао ои с које стране, којој обраћа дух свој, било да призове прошлост, било да посматра све што се збива иред његовим очима, било да допре до оие страшне будућности, ко јој је тако близу; све то на што тад једино мислити и што му се тад иредочити може, само га обара и у очајање баца, то је само кадро, да пробуди у њему најмрачније н најкобније мисли. Јер браћо, ко може иружити нрошлост грјошнику, који опружен на емртној постељи не рачуна више на живот, п чита на лицу оних, који га окружују етрашну вијест, да је све за њега свршено? Шта види он у том дугом низу дана, које је нроживио на земљи? Ох! он види бескорисне муке; кратке насладе ; гријехе, којн ће вјечито трајати. Пескорисне муке : јер ци.јели нрошли живот и.-тов нриказује му се у једпом магновењу ока„ н види у н.ему с.а.мо усиљавање, само вјечите и беекорисне немире. Он иризива све што јс поднио за свијет, који му ишчезава, за г- рећу, која му умиче. за иразну славу, која га неће нратити пред Бога, за нријатеље које губи; за господаре, који иду у заборав; за име, које ће записано бити еамо на праху гроба његова. Како