Српски сион

О тр. 198^ „СРПСКИ СИОН." Бр. 12. К' питању; Треба ли „второбрачне" пред венчањем питати, имаду ли искрену и сталну вољу ступити ме^усобно у брак? (Свргаетак).

Руеки писци дакле свјсдоче, да је уметак у „Носл-кдоканТк! в-кнчанТд п {р в о к р а ч н и \ а" иостао утјецајем 50. главе штампане Кормчаје, односно требвика Петра Могиле: „0 таин*к су* пружестка", 29 тек у ночетку XVIII. вијека. Руски синод даје узајалтој сагласности жениха и невјесте велику вриједност, кад у својој одлуци од 25. августа 1 798. наглашава, да од овога: „к о <1 'к е з а к и с н т к и тлинство к ко к 'к н ч 4 н I а." Морамо се онда чудити да ®ормула, о којој је ријеч, није ушла и у „Поси'кдо= канјс и> кторокрдчнмкх", тијем прије, што се у' ово доба већ рашчистио нојам о другом браку, т. ј. да је други брак законити брак и по светом нисму н по црквеним нравилима. Ла мислим да иије етички разлог, што ова Формула није ушла у „Посл^кдокани IV кторокрачнк ^х", јер у Претежном дијелу лежи у овоме јуридички елсменат, којк налази свога осиова у природи човјека, у његовом субјективном нраву да изабере себи брачнога друга у границама објсктшјног права, а највише у томе, што сопбепзиб измсђу жепиха и невјссте вриједи као обвеза вијерности у браку, у коме могу бити само двоје разнога епола, а треће лице јс 'ансолутно искључено. „Иосл-кдоканЈе кторокрачнм)(&" јест <•/>ч/со: ..'Л-/.оло 'Ј |Ка г:с Иухцоу. превод од ријечи до ријечи и сав ред као и у грчком, без ик^кве измјене. .Знамо да Грци немају оне ФормулсГни у „ПослНЈДОканп«" ири скланању тгрвога брака, ни У „Посл-кдоканно" нри склапању другога брака, и да та Формула није изостала код њих из гтичког разлога, јер то нс бн био елучај "код ирвог брака. 30 Руси су дакле узели просто грчкб: .."Л-/.оло 'Ј {Ка г'.; Л:'уај \оч" без даљег размишљања. 20 У Кормчаји онако нигае: „Кж с«в!|1шен!№ м.чк-кцкнЈн (наиовиједш Јерен ннкак»же да прист8пнтх д«Н€лки:( нзв-кстн« н.1к к |||(п'а кбдетх и' к о л к ii о л\ п и i: с л i |м н «есн\"а к* с8нр!>Ж(ст«« с«к«к8мнтнсл )^«тл1|1н\-х, н с(Г« радн самх с«к«к> «к«н^х д «К |гк да к «мр«снтх н Ш ннх"л и' с(.«х да нзк -кстнтсл". А у ККпа1е Кошапшп РаиН еамо оволико: „Нав аиЈет (ЈешиаНонев рагое1]ц .8 Саееге поп ১ге(Иа4иг, п18Ј Јииив с!е пI п н81| и е соп4гаћеп418 Нђего сопвепви аИ)! ћепе еопз^е!;. 30 И код Грка је „'АхолоиЗча Д^ајЈо*/" касније утврђена. Њекада је није ни било, као гато се види из .једног нравила цариградског натријарха НнћиФора Исповједника (№*гјф6роо патриЕр хо ' ј Кмуата7-'.уои6/.=(о; -соО '0|лоХо-^тјхоЗ) о вјенчању двојеженада, у коме иети свјетује удовца кад узи.ма удовицу, да идаовс па ручаи дссет

Права религиозна — морална страна лежи у метању вијенаца брачницима на главе. В.јенци су обиљежјс моралне чистоће, иобједе над страстима, обиљежје славе, части, код каснијих тумача: символ везе Христове са црквом евојом. С тога њеки црквени писци и јерарси, нрема тадашњем појму о другом браку, са етичког гледишта нијесу донуштали, да се другобрачницима мећу вијенци на главе. Али је касније претегло мишљењс Никите, митрополита ираклијскога, у одговору Константину, енископу од ПамФилије, у коме вели, да треба вијенце метати и другобрачницима, 31 и нозива се на праксу „Велике цркве" (ттјс Меуа/.г,; Т>/.-/.Аг ( а:.а$). И ово је нашло потпуно израза у грчким, а но њима и словенеким православним требницима. Код Руса, иа и код Срба, метали су њекад вијенце удовцима и удовицама на рамена , 32 а сада већ на главе као и ирвобрачницима. —- Ако се дакле гледало на етичку страну другога брака у толикој мјери, како нам Руси престављају, онда су морали прије осгати при првашњој нракси унотрсбе или неунотребе вијенаца нри другом браку, нсго изоставити или неунијсти Формулу, нослије које слиједи јавни или званични сопвепвш од стране жениха и невјесте, за који јс црква још од првог иочетка, на који начин било, раснитивала и па њега велику вријсдност полагала. 83 Наравно, сад јс већ нравославна догматика утврдила сопбешшб и свечани благослов брачне везе уз метање вијенаца. као главне услове законитога брака. 34 Пракса српске цркве мислим да је са свијем онравдана, и да јој треба дати израза и у „Посл^кдоканТ!« кторок^ачнк^х", — било да је потекла из мишл.сња, да Формула за првобрачне вриједи и за другобрачне, било да јс угледних домаћина и да иред њима каже: „Знајте, госиодо и браћо, да узимам ову жену" — ,,Т'.чи>ау.&~г о: -/Лрин -/.«'. абглсроц бтч ~(таХу.а. апгујч ла [1р <то". Н опо ,је било све. 31 У предговору 'АхоХоо&С-е $1; у требнику стоји, да треба мећати вијенце и трећобрачницима. ЗЈ К »ст «мл(1 «к*: 0. Ж. Р. Н. стр. 174. • !а Испор. Ннаћшап сп. дј. етр. 156 34 Макарије: Догм. Богосл. у II. стр 369. — М. Горчако†тв])ди, да су ријечи: „шврбчаетсл"... и „в-кнчаетсл ■ унесене у чин тек у ночетку XVIII. вијска. (Исиор. сн. )\ј стр. 301 у Пјшмједби.)