Српски сион

Б р . 13

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 219.

Но можда и првацима радикалне странке годи та бенгалска ватра; можда ју они ћутом одобравају ради партизанских смерова? Иначе би они могли отклонити тако злосретна сумњичења. А кад то не чине, онда ми питамо: а да л' се један иарод васпитава сликама таквих обмана? Зар ми Срби у митрополији карловачкој можемо терати такав луксуз, који за собом повлачи религијозно-верско, а тиме морално и нацијонално раеуло? Никад није много о томе мислити; а не дао Бог, да буде кад тад доцкан о оиасности тога искуства уверити се Г писац „Заставин" добио је већ нешто одговора у овоме листу, поводом свога бесмисленога нисања о горњим питањима. Ако нешто жешћег, али и — заслуженог. Нак ћемо му казати п сад коју. Он пита у необавештености евојој: „Пма ли новаца, кад треба зидатп патријархов двор ?" Има; било је и биће. Али, за тај се новац није иобринуо нико други, него баш главом ернски пр аво славни М итрополит. У градњу патријарашке резиденције није утрошено ни једне паре осталих наших фондова, него ли из „резиденц-фонда', којега је основао блажене памети митрополнт Стефан Стратимировић још г." 1817 односно 1833-ће. Основао га баш у сврху зидања иатријарашког двора. Тај фопд је сазкдао и дозидао иашријарашки двор. Народ српски, или остале његове народноцрквене фондове, таЈ двор не кошта ни пребпјене паре, ал' ће се наш народ и наша црква имати увек разлога и узрока да подичи с њпме. И сваки Србин, коме душа ни.је заражена, а срце покварено, кад му се заталаса душа у поносу српскоме и нравославноме, а порасте срце од радости, на догледу колосалне резиденције, са истинитом благодарношћу, а у свести о значају њезиноме, споменуће увек еветло пме свога славног мишроиолита Стесрана СтратамировиЛа, а уз њега и доброга свога Пашријарха Георгија БранковиЛа, ког је требало тек дочекати, да оствари племениту мисао и жељу свога претшаственика. А „Заставин" „Радикал" у место да се п он радује што срнски образ не мора внше руменити пред некадањом, данас једног народа п цркве недостојном, резиденцијом, ои замера, њему као да је жао, што та румен пе ће ви-

ше подилазити Србину у лице. Да, жао му је, — јер он не мисли и не схваћа, да је нова резиденција не само патријарашка, него резиденци;а целога народа н цркве наше. Градњом патријарашког двора није окрњен ниједан трунак од ма којег другог народноцрквеног пнтереса просветног. Не, јер је саграђен новцем који је у ту сврху једино одређен, и који се у ту сврху једино и утрошити смео п могао. Па на што ларма тога „Радикала"? Но, како је неразмишљена та ларма тек пред чињеницом: да ми данас имамо и резиденцију, као што ју треба да има један народ п црква, и резиденцију и опет резиденц-фонд. Имамо п двор и новац. А како је дошло до тога, да имамо и двор и новац, рекли смо већ у 9. бр. „Српскога Сиона", а навешћемо и сад речи еамог сабореког одбора из „Извештаја" његовог, којег је поднео г. 1892. нашем сабору. Те су речи најбољи одговор и на оне приговоре и писања, која се тичу и „предујмова" на градњу „иатријарховог двора", а из других наших фондова. Ево тих речи : ,.П1то се тиче финансирања овог грађевинског поела (зидања резиденције патријарашке) одредио ,је овај саборски одбор закључком својим од 30. марта (11. априла) 1892, зап. бр. '272.. да се нужни новац набави тодигн/уИем зајма из веЖих сри. нар. цркв. фондова, који имају улога код новчаних завода по 4% камату, и то тако, да се сав фонд на зидање резиденције смести у хипотекарне зајмове са 6%, а из те камате да се илаћа фондовима, нз којих је зајам дигнут 4'/ 2 % камата п 1'/2% амортизације капитала те ће се гако грађевииска свота од 240 хиљада фор. на 30 година амортизирати, а фонд за зидање резиденције неокрњен сачувати." Јесу ли дакле, други фондови чиме год оштећени, не иредујмом, него зајмом за зи дање „патријарховог двора" '. Нису; него су нотпомогнути; сам иако клирикални фонд иотиомогнут је са 4'/-2% > место А.% каматом, на главницу му од 74.811 фор. -52 нов. коју је своту узајмио, а не жредујмио, клирикални фонд на зидање патријарашке резиденције. Кад се пз неприкосновеног фонда нотроши што на зидање и оправљање и епископских