Српски сион

С тр . 220.

Б р . 13.

резиденција, чини се то потпуно овлаштено, а без икаквог оштећивања интереса других фондова и других народно-црквених нотреба. Јер, неприкосновеном фонду је такођер не само опредељење него и дужност зидати и оправљати те резиденције, и није му ни опредељење пиши му може дозвољемо бити. подмиривати потребе, о којима са одушевљењем и „Радикал'' говорн, говори само, ал с одушевљењем тим не хита, да те потребе и својим уснехом, бар колико може, и подмирити потпомогне. Јест. Кад годје реч о школи, о нросвети, нека госнода одушевљени и патентирани родољуби, приговарају што се на шкблу и просвету не троши из неприкосновеног фонда и фондова свих 7 милијона. Разуме се, даје то и практичније и комотније, него заитити у свој џеп; јер тиме не само што човек забашурује своју дужност, него крај тога још и нагрди другог ни крива ни дужна, те тако, поврх свега, на најјефтинији начин долази и до славе у извесној публици. Кад би промислу Божјем воља била, да са позорнице народа нестане овостраног српског народа; кад би свемоћ Основаоца цркве дозволила, да наша овомитрополијска српска православна црква престане бити истинити део његове Цркве, ваистину не би ни згоднијег ни сигурнијег за то средства и начина било, него нашем народу и цркви као управитеље и учитеље дати и оставити рођене синове њихове, који би питали као што пита „Радикал" у послу тих иитања, и који би учинили оно, игго би већ данас неки учинити хтели. Такво уверење је у нама изаавала „Застава", са својим чланцима о „Немањином благу." 11а ако „Застава" дели појмове, мишљења и жеље свога „Радикала" и у погледу зидања патрцарашке резиденције, у погледу зидања и оиравака еписконских дворова; ако она мисли, да су то неовлаштена дела, која нису могла учињена бити на рачун неирикосновенога фонда; ако она мисли заиста, да неприкосновени фонд и резиденц-фонд није за то, да се из њих зидају патријарашки и епископски двори, да, се он има и може уиотребити на школе или друге које сврхе, на које до сад нису употребљивани; ако и она мисли, да су на неприкосновени фонд владике удариле своје печате: нека то отворено каже, — али не само

у својим ступцима, него са својом сшранком у саборц. А дотле, нека нам разјасни : зашто радикална странка то није већ до сад учинила на досадањим саборима, на којима су имали господа радикали част бити као раднкална странка ? Док не чујемо њихов одговор, ево на то нитање одговора нашег. Није то радикална странка учинила за то, јер и у њо.ј има људи, који схвагћају и знаду, да би то била једна монументална бламажа, јер пирамидална бесмислица, која би заслужени туш примила на сабору одмах, чим би изрбчена била. Није учинила на сабору и учинити неће за то, јер би свет знао одмах, ко је у радикалној странци тај Дон-кижот, ал' у.једно и демагошки игнорант, који би се усудио таку погрду нанети интересу цркве и образу српском у његовоме нретставништву, — а пред лицем целога света. Него се то чини у ступцима „Заставе" нод именом „Радикал". Прво за то, јер свет не нознаје тога „Радикала", те крај тога „Радикала", генерали радикалски сачувљују се лепи и часни; а друго за то, јер се „Застави" не може одмах и нред свима одговор дати, који њу читају; те тако „Застава" својим иисањем постизава ппак неку цељ, у својој публици, коју цеЛ) V саборници ностићи не би могла радикална странка. Не би ју постигла за то, јер су сретства те цељи, као и цељ сама неистинита а штетна, и убитачна по цркву и народ, те би одмах и средства и цељ били демаскирани — уз зид притиснути! А кад је тако, а тако јесте, онда са болом увређеног родољубља, са тугом уцвељеног осећаја православног иитамо: Па зашто, људи божји, зашто Срби и браћо, зашто нишете и штамнате оно, у што сами не верујете; зашто дражите народ са неистинама, обманама — свога неуверења ?! Зар само за то, јер сте жељни „власти"? Зар за то ногрђујете другог, само за то зар, да у погрди других изгледате ви светли и светлији?! Све то може бпти партизански, па и радикалски, али није и не е никад бити — нити морално, нити на славу православља, нити на сроћу СрИСТВа! (Настаииће се).