Српски сион

Он* 234.

добија камата од 445 ф. 60 н , а на своту од 46 727 ф. 90 н. не добија ни паре. Ва то је тако, јер је свота од 10.588 ф. 09 н. у државним папирлма, а свота од 46.727 ф. 90 н. — безкаматна аукта — дуг црквених општлна; а нлје, дакле томе криво неко уображено несечење кунона на време. а(1 з.) Из незнања је потекао и лриговор у логледу манастира Гомирја. И ту су „Застави" криви неодсечени купони, што је лрихода од кунона тек 89 ф. 50 н. А кад јој се донекле разјаснио толики само лриход од купона, онда је она рекла: „Ту ето говоре и „ мршве цифре ", да рачунски лзвешта-ј није нотнун. Ако носгоји какав дуг, та.ј се терет дуговања мора исказати у лотраживању (паспви). Дуг мора да се води као дуг, а тако исто и отписивање дуга ма којим начином мора се навести: одакле са узима и на што се употребљава. Говори („Српски Сион") о дугу који ми не видимо, а треба да га видимо. Међу тим ми видимо да 22.706 фор. угарске ренте у злату по 4 продента доносо годил1ње 908 ф. 24 н., а у рачуну се износи од купона 39 ф. 50 н. Куд је дакле нестала свота од 868 ф. 74 н.? 1 ' Није нестала, него је урачуната у рачун где јој је место. А ево како. Фонд манастира Гомирја, о којем је реч у „Извештају" фондова, основан је као непрнкосновепи имешак гога манастира .свотом новца, којег је Гомирје добило као отштету за манастирско ектроприрано земљпште при градњи тамо ируге жељезничке. Тај се новац уложио у државне напире као неприкосновени пметак манастирски. Међутим манастир, у нужди својој, замоли од саборског одбора припомоћ од 10 хиљада форината на, оправку своју. Саборски одбор му даде припомоћи 5000 ф., а 5000 зајма из манастирског фонда, али под шим условом, да тај зајам, односно дуг аморшизује ириходом свога нсмрнкосновеног иметка, уложеног у државне иапире у своши од 704 ф. Управа манастира на шо трисшане, а и надлежни ад министритивпи одбор шо дозволи и одобри. 11 од то доба већп део лрихода гомирског неприкосновеног лметка или фонда, о коме је у „Извештају" реч, одилази на амортнзадију дуга, не фонда манастира Гомирја, него дуга манасшира Гомирја.

В р . 14.

А пошто су тих 5000 ф. дуг манасшира Гомирја, а не фонда његовог, то се и рачун о томе дугу води не у „Извештају" фондова, него у рачунима манасшира Гомирја, који ш1к рачуни не сиадају у рачуне фондова у оиште, ни у рачун фонда манастира Гомирја на особ. А јер се приходом фонда манастира Гомирја амортизује дуг манасшира Гомирја, то је нриход фонда, од купона тога фонда, исказан у „Извенггају' тек у оној своти, која иретиче од аморшизацијоне своте дуга манастирског. Претекао је у г. 1893 свотом од 39 ф. 50 н. те је с' тога у толикој само своти и могао бити исказан у извенггају о сшању тога фонда. У рачунима нак тога фонда је нриход фонда исказан у целосши са означењем и дотлчног издатка на амортизацију дуга манастирског. Но јер та.ј рачун не спада у нзвештај о сшању фонда, за то није у тај извештај ни уврштен. Па кад би се могао и требао и у „Извештају" означити цео приход од кунона, означити би се морао одмах и издатак амортизацијони. А зар онда не би био исти резултат тога фонда'! Па зар је онда хонетно одмах сумњичити са досга разумљивим питањем: „Куд је дакле нестала свота од 868 фор. 74 нов."? Је ли то тон и такт пристојности и елеганције „Заставине"! ас! н.) Ево шта је у ствари, а што у „Извештају о стању фондова" није речено, јер на шај извештај и не сиада. Продане су једне некретнине, које су дуговале Зелићевој заклади, и на којима је тражбина те закладе бпла укњижена. Постигнуту куповну своту унео је фишкал фондова у фондовску благајну. У случајевима, кад достигнута куповна свота приликом овршне дражбе не покрива цело иотраживање фондовско (главницу, камате и задоцњене камате) намирује књиговодство фондова пре свега камаге и задоцњене камаге. А то чини из разлога, да фишкалат фондовски узмогне, ако дужник има, осим укњиженог п ироданог иметка, још каквог иметка, као против лпчног дужника наставити парницу; и што је исход оваке парнице увек успешнији п снгурнијл ако се утужује зностала главница,

„СРНСКИ сион.