Српски сион

СИОН."

Бр. 14

а нарочито, како се из тога човек развио? Дарвин се позива, као што смо чули на „природни полни избор" и „борбу за опстанак"; но ко иоле познаје законе здравога мишљења, неће ли одмах овде видети, да Дарвин иозивајући се на поменута два, тобожња узрока, чини ону логичку погрешку, коју називамо „ре1Шо рппмри," — т. ј. да он реченицу, која тек треба да се покаже као резултат доказа, кога он треба да даде, употребљава као доказ своје тврдње? Јер како т. зв. „нриродни полни избор", тако и тобожња „борба за оистаиак" очевидно иретиосшавља веЛ ексистенцију више разних врста животиња, дочим би управо задаћа Дарвинова била, да нам покаже, како је та множина и разноврсност врс-та посшала; и тај приговор с наше стране нротив Дарвина у толико је важнији, гито он цираво живац Дарвинове хгтотезе иресеца , иошто се баш у тој тачци заоштрава, а без које не би ни саме хипотезе било. Но Дарвин себи ствар брзо олакшава, јер он на кратко тврди: оно имагинарно, тајанствено и по свом постанку непознато биЋе, што но га он назива „АбстсНап" и које је можда једна врста мрмољака било, заостајало је с једне стране у натраг (дакле дегенерисало), те произвело садању класу асцидијана, који су слични жабијим мрмољцима; но оно је у развијању и наиредовало, те на послетку у човека прешло. Доказ за све ово остаје нам наравно дужан; а тако исто нам не разјасњује, како се могу посве илузорним узроцима прииисивати такова дејства, која се

од њих и квантитативно и квалитативно далеко разликују! Но ради поближе карактеристике те хипотезе навешћемо како Дарвин оиисује тај ирелаз од асцидијана у човека: прво су из тога асцидијана постале рибе; но гата је томе развијању допринело, како је оно текло, откуда тако за чудо тачно уре1;ење и формација органа. које је иосле те метаморфозе стекао, — о свему томе наравно не може Дарвин да нас поучи. Из риба наставља Дарвин — развиле су се амфибије, а из ових итице и гмазови (герННа); и то тако, — наивно мисли Дарвин, — што су се. пераја у риба по мало дотерала до крила! Можда се — вели — то тако догодило, што су рибе, гоњене од других животиња, да би својим гониоцима измакле, трудиле се да се нодигну у ваздух, те при том своја пераја као крила рашириле; — но ми можемо на то иросто запитати: на зашто се, кад једнаким узроцима једнака дејства одговарају, тај прелаз рибе у птицу и сада не догађа? Из птица и гмазова ироизишли с.у даље мало по мало и неосетно сисавци; а један од последњих редова тих животињских класа су били полумајмуни (Г.еггшшкеае) и мајмунима сличне животиње (ЗЈшЈасЈеае) Ови су се разгранали у два нлемена: у ма;муне старога и новога света, а из ирвих се најносле — наравно онет неприметно и неосетно — човек развио! И тако ето ми-шитојимо на овој земаљској кугли, имајући прадедове у мајмунима. а пра-чукундеде у жабијим мрмољцима! (Настапићс се).

&

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ?

(Наставак).

УШ. ас1 5 и 6. На нрпгов >]» под бр. 5. не ћемо засебно одговарати, јер је тај ириговор нашао свог одговора у досадањим чланцима нашим, а добиће га и у завршном чланку. Прелазимо за то, на нриговор нод б. Вели се, да „доброг у управн фондова ни са свећом не мож' наћи". Да ту и таку тврдњу оправда, г. „Радикал"

је учинио и неке, тобоже стварне, нриговоре „Извештају" унраве фондова. Ево тих приговора: а.) Извештај унраве фондона нсказује неке привремене рачуне, а ових „не може и не сме да буде". б.) „Где има застарелих потраживања код фонда с милијунима, ту је заплетено живјете, а где је занлетено, тамо има — свачега". в.) За што се није тачније разјаснило расиолагање са свогом од 10.758 фор. 10 нов