Српски сион

Б р . 14.

Стр. 231.

„као иотребом епархнјеких власти"? г.) „Каква ,је то земл>а и колико је има (у Кулпину), кад тако „знатиу" (8 ф. 60 н.) своту избацује"? д.) „Па онда у акгиви нема ни сномена о земљи у Кулиину". е) Не бн нимало сметало, кад би се знало шта се то тако „оирављало" у пољу (у Оиригу) за четир и ио хиљаде". ђ.) „Да се приход од „Базара" (у Новом Саду) засебно води, и Нови Сад би један пуш дошао до владичина двора. Овако, како данас изгледа, не Кс никад доћи, илн бар но ће скоро". ж.) Управљање срп. нар. цркв. школским фондом превршило је еваку меру. Имање од 105.889 фор. 56 новч. донело је нрихода 3334 ф. 27 н., дакле нешто више од 3 нроцента. А ево зашто. 57.315 фор. 99 новч. државних иапира донели су те године свега 445 ф. 60 н. Ни иун један троценаш! з.) Фонд манастира Гомнрја има у државним папирима 22.706 ф., ко и су донели свега 39 ф. 50 н. и.) „У расходу води се камата одоцњења и урачунала се закладн Гераеима Зелића. Износи 457 ф. 45 н. Од куд то одоцњење? Фонд Зелића није ннком дужан. Чнји су то греси што их мора да испашта фонд Зелићев". ј.) На ирегледање манастирских рачуна издано ,је у једиој години 1180 фор Ето, то су нриговори управи фондова и њезиноме „Извенггају". А после тих приговора, г. ,,Радикал" рече и-ово: ,.И сувише тамна слика светлих народних фондова'. Но впше истине би бпло, кад би ми рекли, иосле горњих приговора: и сувише светла слика тамног иогледа на стање управе наших фондова! Јер незнање, н^разумевање и необавештеност, која се огледа у тнм приговорима могла је још више неоснованих ириговора учинити, још тамнију слику наших фондова п ирема горе и према доле ириказати. А да еу у приговорима г. „Радикала" реч водили незнање, неразумевање и иеобавештеност, ево томе доказа. ас1 а. Код народно црквених фондова води ее „ирнвремени рачун"* за разне издатке, * У рачунским књигама фондовским нааначон је сада нод насловом: рачун разних иеровника и дужника; а до сада био је воћен под наслоном: „ннгерпмад".

који су већим делом као фактички губитак нотрошени, но чекају своје коначно решење, као што је то већ у овоме листу казано. Но да наведемо баш поједине своте, које су путем привремених рачуна нотрошене, а у извештају од г. 1893 као ванредни трошкови етављени на терет неприкосновеног фонда. Г. 1882 предујмљено је на издржавање епиекопског двора у Новом Саду 3527 ф. 77 н.; иете годнне у исту сврху у Темишвару 200 ф.; г. 1885, 1886 и 1887 у исту сврху у Вршцу 6792 ф. 17; г. 1887 у исту сврху у Пакрацу 7000 ф. За оправку резиденција у св. Андреји и Пакрацу 4000 фор. Г. 1881 накнађеи .је норез наследницима нок. натријарха Ивачковића за ковиљску аду, који је норез платио блаженопочивши натријарх Ивачковић, а требао га илатити интеркалар из г. 1870 — 74. и то у своти од 3500 ф. Та је свота, до коначног изви(јења вођеиа у прпвременом рачуну, а кад је доказано, да ту своту има исплатити неприкосновени фонд, онда ју је овај и исплатио. Г. 1893 исплаћен је Фрањи Фуксхоферу рест рачуна за зидање једне зграде у своти од 311 ф. 10 н.. јер је те године односна иарница с њиме докончана. Ето, дакле, у што је утрошена свота од 25.331 ф. 04 н. означена иод бр. 5 као „ванредни трошкови" у расходу неприкоено венога фонда. А имамо прпметити још, да еу у „Извештају," штампарском ногрешком, у примедбп под звездицом, која се примедба у осталом ни.је ни морала ставл.ати, после речи: „за оправку енископских резиденција" изостале речи: „и издржавање упражњених енископија". Све, дакле, своте, које смо горе изложили. јесу неки предујмови, за које се имају тек поднети конични рачуни и онда ставити на терет нравога рачуна односнога фонда. Јесу ли ови издатци могли бити финалиеани и ире, него што су сад, за то не може одговоран бити данашњи саборски одбор Овај их је рашчистио, и по томе заслужио је за то иризнање. Кад се узме у обзир ирирода издатака горе изложених, кад се узме у обзир и то, да се иод насловом привремених рачуна, у случају какве иродаје некретнина, на којима је укњижено фондовско које потражнвање, нотребни вадијуми, иредујмови и т. д. издају,