Српски сион

С тр . 250.

,СРПСКИ СИОН."

Б р . 15.

Б Е I Е Ш К Е. — (Архид. конзисторија-) у редовној седннцп евојој од 21. марта (2. априла) о. г. од важнијпх предмета предузела је н решила следеће: Отпис вис. кр. уг. мпиистарства богочасти н јавне наставе, о ноделењу опроста од маљкајућпх година за нолучење свештеничког чнна, Георгију Летпћу богослову — узет је на знање. Високи отпис Његове Светости преузв. госн. патријарха нашег Георгија о томе, да је свог капелана и економа, јеромонаха Сергпја Попића, уважавајући му приљежан рад у впнограду Госнодњем и истрајап труд око унапређења економије, у знак свог благоволења одликовао да може место црног. црвен појас, а место чојане од црне кадифе камилавку носити, узет је на знање. Ппсоки отпнс Његове Светости о томе да је разрешио архимандрита Исака Дошена од настојатељства ман. Хопова и отггуст му из подручне архпдијецезе поделио с тим, да се Његовом Впсокопреосвећенству г. Епископу темпшварском Ннканору на расиоложење стави, као и о томе да је за настојатеља ман. Хопова патр. протосннђела и редовног професора богословског училпшта карловачког Митрофана Н1евнћа нанменовао — узет је на повољно знање. Учињено је расположење, на предлог ТБегове Преузвишености светлога бана, да и наши срн. правосл. фрушшогорски манастпри драгоцеие своје историјске сгарине код хиљадугодишње изложбе краљевине Угарске, која 1>е се год. 1896 у Будимпешти одржати — изложе, те је дозвољено г. Николи Атанасији Плавшићу тајнику трговачке обртннчке коморе у Осеку, да у друштву са надзорником срн. нар. цркв. добара архнмандритом крушедолским Гаврилом Змејановићем по фрушкогорским манастирима запђе и оне предмете, који би се пзложити имали тачно означи и попише, како би се у своје време ради изложења уступити моглн. Молба Јереја С. Б. из Б. ради поделења нрппомоћп, да може кунатило походпти с преноруком снроведена је внсокосл. саборском одбору. Потврђен је избор нароха у Боботи у лицу Јер. Драгутпна Протића пароха пачетинског, администратору боботеком нак Ј. Георгију Мишићу новерена је у администрацију парохија МариначкоПетровачка. а администратор мариначко-петровачки

Јереј Лазар Мншпћ постављен је за адмннистратора парохије начетнн -ке. Наређено је окр. протопрезвитерпма да се ириликом, протопрезвптерске визитације из порезних књижица увере о том, да ли је порез на дотичну парох. сесију за нрошлу годину исплаћен и да. о исплати пореза на парох. сесије концем сваке годпне извештај свој ноднесе из разлога. што неки свештеници за впше годпна на парох. сесије норез пла.ћалп ппсу, те су неке нарох. с-есије грунтовно порезом оптерећене, да се у опасностп налазе, да ће се усљед порезног дуга на јавној дражбн продати. Позгата је цркв. општина у Иригу да за распис стечаја лпчног канелана тамошњем нароху Ј. Ст. М., пристојбу нрпношље. По потреби манастирске службе решено је преместнтп јером. Лавреитија Томића из ман. Јаска у ман. Грабовац (епарх. будимску) надаље јером. Никанора Даниловца из ман. Кувеждина у ман. Јазак - јером. Теофана Узелца пз ман. Раковца у ман. Фенек; — јеромСергпја Пејнћа из ман. Гаковца у ман. Кувеждин; — Јером. Георгнја Бугарског из ман. Беочина у ман. Гаковац; — јерођакона Гаврнла Ковачевића из ман. Крушедола у ман. Хоиово; — и јерођакона Гаврпла Зарића из ман. Хопова у ман. Крушедол. Упућен је адмннистратор баноштарски јеромонах Г. М. на савесно вршење катихетских дужностн. Осим тога донешено је неколико решења у разнпм брачним нредметима. В—Д. — (Стручни пододбор Нар. Цркв. Школског Савета.) Наша врховна аутономна тнколска власт издала је још год. 1877 новн „ Наставпи план за сриске народне учитеље односно за наше српске иравославне народне школе. Од то доба су се просветни одношаји у Угарској битно променили; настао је наиме 18-ти зак. чланак од год. 1879 о облигатном предавању мађарског језика у свпма народним школама, те је према њему и нрема научном нанретку наше наставе настала жива потреба, да се из темеља преради „наставна основа* у нашим школама дневним и новторнима. Тај тешки и важнн носао новерио је Школски Савет лане првом нашем стручњаку у овоме нослу, високородном г. Николи 'В. Вукићевићу, управитељу учптељске школе сомборске и заменику главног референта сриских народннх школа