Српски сион

В р . 15.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 249.

1Г8веп1тај његов са рефератом, односно приметбама своје комисије, и тражи потребно разјашњење на те приметбе и оправдање књиговодства. Саборски одбор, добпв то разјашњење и оправдање, доставља га опет својој комисији. Ова подноси опет саборском одбору свој реферат са мишљењем о разјашњењу и оправдању књиговодства, да ли су ова, наиме, разложна и основана. Све се то може да понавља и неколико пута. И кад се извештај књиговодства свестрано проучи и претресе, онда саборски одбор тек својим иотписом потврђује извештај књиговодства, и тим потписом овоме даје апсолуторијум. А док до свега тога дође, бива да прође и две године. Те кад би се чекало, да се „Извештај" о стању фондова штампа и народу даде са потписима саборског одбора, онда „Извештај" за г. 1893. не бн могао објављен бити народу у г. 1894. него тек у г. 1895., евентуално 1896. Ето, за то се ти „Извештаји" штампају без потписа чланова саборског одбора; за то, да се могу што пре народу путом штампе саопштити. Али, треба знати, а то је главно: да „Извештаји ти. па и овај за г. 1893. не губе, нишша од свога аутентицптета тиме, тто нису поттшти т саборском одбору. Без тога нотписа они немају своју правну снагу, али аутентицитет тих извештаја је несумњив, јер се ти „Извештаји" осиивају на аутентг1цишешу књига фондовских, и фондовских рачуна. — Ти „Извештаји", који се нутем штампе предају на увид народу, не подносе се и сабору. Не, јер за сабор, као надлежну контролу рачуна фондовских били би тек ти и такви „Извештаји" — непотпуни. За то се сабору, па и саборском одбору, подноси исцрпни извештај канцеларијски, извештај не само о стању, него и о рачунима фондова и фундација, са свима оригиналним сиисима, који се на те рачуне односе. Такав пак извештај, који се нодноси сабору и саборском одбору, дозволиће нам се, не може се подносити путем штампе народу. Такав извештај не штампа ниједан нити нов-

чани завод, нити и један завод, који с новчаним агендама, као што су агенде фондовске, посла имају. Зар „Сриска Матица", која је- у маломе оно исто, што и народни фондови, зар она штамиа друкчије извештаје о стању фондова, с којима она рукује? Исто такве к&о и упр &ва фондова. А_ што њезине извештаје потписују и рачуно-прегледатељи управног одбора, то бива и може бити за то, јер је књиговодство њезино много мање, него фондовско, а и за то, а у томе је главни разлог — што су ти рачуно-прегледатељи тамо, где и матнчини фон* дови, те могу и рачуне прегледати брзо и кад хоће. А јер то могу, могу онда и извештаје њезиних фондова потписивати. Са саборским одбором није тако, за то и са „Извештајем" управе фондова мора друкчије бити. Од г. 1890. до данас „Извештаје" фондовске потписује бар књиговођа и благајник,. те је инак неко одговоран бар за аутентицитет њихов. Али „ Извештаје" фондовске до г. 1889. није иошиисивао баш нико. Па ко је одговоран био за те извештаје, које није нико потписивао ?! Сад се потписују по књиговођи и благајнику, који су одговорни саборском одбору. А јер саборски одбор дозвољава штамиање тих „Извештаја" са њиховим само потписима, а без свога, тиме није саборски одбор решен одговорности за те „Извештаје." Он је одговоран за аутентицитет „Извештаја" на основу одговорносги, у којој према њему стоји чиновништво фондовско. Али ту одговорност врши саборски одбор не путем штампе и новинарским, него иред за то надлежним форумима, а ти су: паш сабор с једне, а кр. угарско министарство с друге стране. Пред овим форумима и може само та одговорност своју снагу и свој израз добити, јер пред те форуме само, управа фондова може изнети потпуни, детаљни извештај не само о стању фондова, него и о течају и начину њиховог рада, подкрепљен са оригиналним документима свију фондовгких рачуна и агенада. Друкчије не може бити, на ма г. „Радикал" потрошио сво мастило овога света, па ма му „Застава" устунила све своје стуице. ће се).