Српски сион

С тр . 248.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 15.

егоизму питају само: колико ми при томе губимо, хоће ли наша њива тиме бити шира и т. д. Али они људи, оне патријоте, који питају: шта целина тиме добија, а не што појединац губи, ти неће крокодилске сузе лити за оним 1 % нисарине, што га странке при подизању зајма, једаред за свагда, имају да уплате; нити ће тај 1 % писарине, онако банално, називати „дерањем коже", као што је учињено у ступцима пристојне и елегантне „Заставе", а у фриволним чланцима г. „Радикала". Па како је седми приговор н.ихов неоснован и неправедан, безобзиран и управо дрзак тек онда, кад се још и не зна, за данас, шта ће се и камо ли ће се са 50.869 фор. 52 н. прибране „писарине"?! Хоће ли се том свотом припомоћи оснивању иензијоног фонда народно-црквених автономних чиновника „око фондова", или ће се том свотом припомоћи оснивање пензијоног фонда професорског и учитељског; или ће се та свота употребити и на које друге просветне нам и автономне потребе, — о томе ми данас још ништа не знамо. Ми знамо само, да посаоји прибрана свота од 50.869 фор. 52 н., знамо, да је тај новац ту. Којој аутономној и нросветној иотреби и цељи ће се он уступити и дати, о томе Ке имаши да реши — народпо-црквени нам сабор. До његовог решења боље би учинила и „Застава" да је ћутала, кад већ радикална странка није о томе ништа проговорила онде, где о томе говорити треба и користи. Изразе и погрде о „дерању коже" као и оне о „хуљарији", и т. д., које се на дрски начин подмећу управи фондова, а којима се кивно насрће на писца ових чланака, одбијамо за сада на рачун елеганције „Заставиних" ступаца и каваљерства г. „Радикала". Ако је, пак, „Застави" мало преских парница, просто јој стоји тај 'жанер писања и даље култивисати, иак ће имати прилике да докаже: е да лн је н рисшојба писарине „дерање коже" или пристојба и тражбина, коју н управа фондова може у границама иотпуног легалитета постављати и нобирати. Ногрда о „дерању коже" исписана је у „Застави" против унраве фондова сигурно за то, јер је то управа — српских народно-црквених фондова. Тако Србин уме! То је есћ1-

српско-радикалски! Па да нам и у Пешти и у Загребу не позавиде — на родољубљу радикалске нам журналистике. X. ас1 8. и 9. Приговор, да је „Извештај" фондова за г. 1893. непотпун, нашао је већ свога одговора и у досадањим нашим чланцима. „Заставином" „Радикалу" је тај „Извештај* непотиун за то, јер би хтео из њега да сазна све што је било и како је било, док со дошло до свота, које су у „Извештају" изложене. Но жељу за таквим знањем није могао ни „Извештај" од г. 1893. задовољити, као што ју није задовољавао ниједан досадањи „Извештај", од кад се ови штампају; као што ју неће моћи задовољити нити и један „Извештај", који се и од сада буде штампао. Не ће за то, јер ће ти „Извештаји" остати као што су и досадањи увек бивали: само „Извештаји о сшању фондова/и фундација", а не извештаји о рачунима њиховим. Треба ту разлику, између разних извештаја, појмити и признати, те ће и ириговори о непотпуности иостојећих „Извештаја" престати, и не ће бити чињени већ ни „Извештајима", који се буду неиосредно после овога из год. 1893. штампали А ко ту разлику не увиђа и не ће да схвати, тај ће и од сада резоновати о некој непотпуности „Извештаја" управе фондова; тај ће моћи сваке године писати тушта чланака, као што су овогодишњи и лањски чланци г. „Радикала", али, тога ипак нико освестити — неће моћи. — Приговор, да су „Извештај" за. г. 1893. нотписали само књиговођа и благајник управе фондова, такођер је неоправдан. Кад би их потписивао саборски одбор или његови опуномоћеници, онда ти извештаји не би могли штампани и народу на углед стављени бити тако брзо, као што бивају извештаји без потписа саборског одбора. Јер, да их саборски одбор потпише, он их мора прегледати и проучити. А ево како то бива. Књиговодство фондова подноси готов извештај саборском одбору на одобрење. Комисија саборског одбора нрегледа извештај и подноси о томе реферат свој саборском одбору, са својим евентуалним приметбама. Саборски одбор враћа књиговодству