Српски сион

О тр . 242

Б р. 1б

Његова Светост, Латријарх сршки Георгије, БранковиЛ, благошшолео је патријарашког протоеинђела, проФееора богоеловије, те привреме-

ног унравитеља манастира Хопова и тамо смеш тене монашке школе, Митрофана ТЛевиЛа, произвести за архимандрита манасгира Хонова.

НЕЗВ АНИЧНИ ДЕО,

Славно уредништво! Жељп вашој, да вам ираво етање здравља високолреосвећеног ешккопа темишварс-ког Никанора опишем — ево се одазивам. Г. Епископ је сретпо прекужио ампутацију ноге, ц рана је еасвпм залечена. Р1о за време од преко недесет дана п толико ноћи промучених и непроспаваних за време емболије еаме и после издржане ампутацпје, да се лако представити, како је јако оелабпо и снагу изгубио. Истпна да еу неки овдашН)!! листови у најбољој намери донели вест, дп је еиископ подпуно Оздравио, ал то не одговара нстини, јер вам морам нризнати, да је болесник још у послелл), пошто му је сад мир највсћи и одмор најнужнији лек да се скоро постеље опроститн узможе.

Но лечничком савету држаће још неко време постељу, и онда ће добити вештачку ногу, која је већ наручена, и која ће за месец дана и готова бити, те ћемо га — божијом мижопгћу — онда опет здрава у евом кругу видети, јер сви знаци за стално и сигурно оздрављење су ту; једино што тако сноро иде, узрок је да је апетит у почетку био сасвим незнатан управо никакав. те је тако задржано залечивање ране, а тело до крајности ослабило и малаксало. — Узда.јући ее у божију помоћ — надам се да ћу вам и подпуно иецелење епиекопа Никанора скорнм Јавити моћи, јесам с одличним игговањем У Темишвару, 12. апрнла 1895. П. М.

& РазночтенЈе к-л скацјсннм ^^ ц^ркокночлок-кнгкн^ книга\&.

У првој посланици у глави 4. кх КорТн« ДАН1ЏЛ1Х, а у стиху 6. 7. 8. стоји: Оја же, кратј{ Л10А, П(ни)Б1>азн\-у; ма пк* н *1полли>са касх радн: да нагк паКчнткд н& наче на» писаннк1 \-А /и8дрсткока'1 и, да не единх но еди = нол|8 гордитесА на др8гаго. Кто со та рас8= ждап х; что же итаиш, еги»жб шксн прУдлх; аф{ же н 1Ц11ллх еси. что хкалншнсл\ гаки> не прјс/ик : 0( смти есте, се шкогатистесА, кјзх насх коцаристкА: и да км коцарилисл есте, да н Л1К1 кк1\-ол1х сх калш царсткокали. Тако то мјесто гласи у издању чд год. 1864. штампаном клгослокжјел»х ггкишаги* П (»акитмкс г гк8» 10ЦЈапџ ксгриссшскагш Сгпода. То исто мјесто гласи тако нето и у још доцнијем издању од год: 1875. у Москви по клагослокешно ст-ки* шаги> С\ ; нода. Алп у изцању од год. 1892. штамианом кх град"к Оараек^к клагослокжјшх Ж1 Н^ниЈскАфжшкишнхх, серкско=нракослакнк1)(х ар^јегнскопижх н Л1И гронолТтижх: Дакро коснш* скаги>: Господина Геи>ргЈа Нјколаевнча, Х(рц{гокшско = зарллиискаги>: Господина 0(рафТл»а Перокича, и зкорничко=т8зланскаги): Госнодина

НТколаа Л1андича гласи то мјесто мало друкчије. Умјесто д а Ж насх набчитес. стоји: д а Ж н аН5 набчиткд, умјесто н иј да в К1 коцарнлисА ест( стој п : и е цн о у к о д а коцаритесА. Из тога ја видим да је одбор, којн је приређивао ово Сарајевеко издање, нмао пред еобом сгарија издања, која су штампана у Русији, и по тпјем старијим издањима да је удееио то Сарајевско. Ја мислим да је одбор тај врло добро чинио што је то Сарајевско издање удесио по етаријим издањима руским, јер су ова по језику тачнија и правплнија, те по томе и матици боље одговарају. Споменуто мјесто у Сарајевском издању тачно одговара истом мјесту у издању руском од год. 1755. штампаном влгкжил1х с г г"кишаги> ПракителствВ« мфагш О\гнода кх црстк8к>фел»х келикол»х Град^к Жоскк*к. Како у издању руском од г. 1755., тако и у Сарајевском издању стоји: да и> нан> наВчитесА, што је нравилније но језику од да и> насх нлЗчнтјса , што долази у доцнијим издањима руским. Као што се види из цијеле реченице двојпна је Ш нак>