Српски сион

В Р. 17.

„^РПСКИ СИОН."

Стр. 28:-5.

моћ говора у човеку, то по себи не изгледа немогуће, да је неки ошги језик путем споразума међу људима, који су у тешњој вези живели, — иостати могао. Јер онп су се без сумње могли у томе сложити, да извесним артикулираним гласовима пзвесне предмете означе н тако са извесном речи известан појам споје. У опшге дакле, такав постанак говора не бп био немогућ, само би тај постанак језика ваљало још исшоријски доказати. У том ногледу ослонићемо се на библију. — Мојсијева новест о створењу пружа нам такове истнне, из којих морамо закључити, да је човек са неким ирафзиком, односно факгпчном употребом истог већ створен. Јер нрв:[ човек нам се појављује у св. нисму одмах после створ >ња са даром говора, кога му не треба тек учити. Тај древни језик се тада путем нредањп распросгирао и за тим се усљед смвсе језикч у разне говоре и наречја расцепкао. Компаративно језикословл.е нам то потврђује. у колико оно обичпо до тог резултата долази, да сви разни језици упућују на неки првобитни, јединствени и општи језик, од кога су потекли (види : 1)г. А. 81оск1 „Бег Ма^епаНвтиз дергШ јц 8е1 - пеп Еећгеа^еп ип<1 (1егеп Соп8едпепгеп и стр. ^73 — 76.). Човек дакле није просто фисичко биће, него у њему влада неко впше, духовно начело, помоћу кога он нешшо зна и хоЛе. Човек стуна у свет са неком свестраношћу и универзалношћу. Он сиаја у себи сва својства ириродних бића, која под његовом управом стоје, ношто их он у вишем и племенитијем смиелу представља. Узалудан је дакле труд око тога, да се човек ионизи до живогиње; јер су човеку дарована многа и врло одлична својства и преимућства, која му осигуравају (Пастлви

одељени положај међу тварима, као што нас о томе уверава и св. пнсм > речима: „Что еств чмок'ккх, Гакш полшишн его, нии гмнк чело* к-ћческш, гак1У пос'кш,дсши и ; оу-.налнлк еси его д1јлк1лњ н'кчил1х ш лггмк ; сллк010 и чјст110 к 'кн = чллк есн его н нос глкнлк еси его нлдк д-клк1 (18к!5 твоб10; кса ноко^илк еси подк ноз'к еги>" (Псал. 8, 5. 6 ). Ирема св?му дарвнновском тумачењу није се чудиги, што је он у свом принцину искрен п досљедан, те се противи томе, што се за сумануте, болесне и богаље болнице и нужнп домови дижу, у место да се нусти, да пропадну; јер се тиме вели он с грозним цинизмом, — спречава процес избацивања онога, игго не вреди, и добре последице „нриродног нолног избора. (Оатш: ,.Б1е Еттеп-кии^ с1ег паМгМсћеп 2ис111таћ1 аиС ЛГе С1уШ81г1е11 КаЦопеи" стр. 68) Тако псто хвали он дивљаке, што онп своју телесио и душевно слабу децу н родптеље „избацују" •г. ј убијају ;*) даље, он куди уређење образованих народа, у којих лекари гледе да одрже живот сваког нојединца, докле се год може; тако исто куди он каламљење богиња, јер се тиме — вели — одржавају њих, хиљаде, к >ји би због слабога састава богињама пре подлегли ! Занста, овак > не говори истина н природнп, неиокваренп осећај! Дарвинизам се не уеуђује да Бога одлучно иориче, али гледи, да га у фисичком свету, као и у социјалном нолитичком, моралном и духовном човекову животу излишним учини. *■'■) Кмд Г)11 овај Даршшов захтев усвојили и остваривали, не би ни ок са.ч „уерећио" свет са својом теоријом; — јер јс ои као дсте био врло слабуњав; а тако исто и Н»утн 11а како сс чссто у слабачком телу крије дух јсднога Сократа н Н>утна. ће се )

Разночтжи к% скацшни^а цгркокно = слок^кнскн^А книга\к.

Сва издања Сарајевска свештених књига иијесам прочитао нити имам за то времена, него читајући принадом нови завјет по руском издању од год. 1875 кад наиђем на које нетачно мјесто, ја онда загледим и у Сарајевско издање да се освједочим, је ли и тамо тако или је можда другачије. Тако читајући у првој иосланици кх К ојиндаишл ^ х гл. 12. ст.

28. наишао сам гу на њеку нетачност или боље да речем погрјиику. То мјесто гласн у издању руском од год. 1875 овако: И овк^х оувш ИОЛОЖИ Когх к'а Ц{ ј 1 квн П(Ј )в 'к{ лностолшвх, вт0()0( П1)ОрОК№К'А, Т1 )П 'К оучиплш, Н0Т0Л1Х Ж( силк1, тлже длроклнЈА исцгклЕШИ, злстбпленЈА, прлклеиЈА, роди азк1кшкх Тако исто гласн то исто мјесто и у нздању од год. 1861. Али у