Српски сион

С тр . 306.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 18.

ДОДАТАК*) „антифонима са бденија Великог Четвртка Три пута се одрекао Петар И на мах је разумео речи, Што му иређе казане бејаху; Али сузе покајања к Теби Принео је из дубине срца: Сиаси мене и очисти, Боже!

Изредите, неваљали људи: Шта од нагаег слугаали сте Спаса! Зар вам није поставио закон,

Испунио пророчка учења? Па како сте и мислити могли, Да Пилату иа суд Ја Предате? Бога Слова од вигањега Творца !. ()н је нагаих Избавитељ дугаа!

Појемо Те, Богомајко Дево; Јер си Христа родила нам Бога, Који Тобом људима — од клетве, Осуђења дао је слободу! II. М. II.

т

Шематизам православне епархије далматинске и истријске за г. 1895.

Достављен нам је добротом епархијске тамошње уираве, те из њега износимо и нашим читаоцима следеће податке: Епархијски епископ је преосвештепи и високоцостојни Господин Др. Никодим Милаги. Епископска конзисторија: Председник је исте: енархијски Епископ; а ириседника конзисторије има редовних и почасних. Редовни су: г. Доситеј ЈовиЛ архимандрит, уједно и нотпредседник конзисторије; и г. Ђорђе ПоЋовиИ ирезвитер. Једно место редовног ириседника је упражн.ено. Почасни ириседници су: г. Дамјан Доорота, бивши окр. иротопрезвитер; Г. Спиридон ВуиновиЛ, окр. иротопрезвитер; г. Серафим Калгж, епискоиски синђел; г. Стефан Јавор, презвитер. Уиравитељ конзисторијске канцеларије је редовни приседник конзисторије г. Ђорђе Иоповић. Канцеларија има свога канцелисту и једног нослужитеља. 0 енископској конзисторији доноси Шематизам ове нодатке: Декретом 19. сентембра 1808., којијемјеНанолеон I. установио далматинску епархију, наређено јс било, да нри епискону далматинском има постојати стални ирезвитерски савјет. Двије године кашње, Француска влада декретом 24. јула 1810, именује шест свештенијех лица из право-

с.чавног далматинског клира, ко;а су имала састављати тај савјет. Овај презвитерски еавјет није у осталом никада потпун иостојао, и 1841. године њега већ са свијсм нема. Још године 1834. нокрене код бечке владе питање о устројству консисторије бивши далматински епископ Јосиф Рајачић, — и тек услпјед настојања енискона Пантелејмона Живковића и еиископа Јеротеја Мутибарића била је издана царска одлука 28. јула 1853., којоа се установљавала енисконска конснсторија за далматинску еиархију Ова консисторија ночела је да ради у јуну 1860. — По основном листу консисторије, њу саставл.ају, нод предсједништвом епископа: консисторијски архимандрит, као замјеник еиискоиов, и пет. које плаћенијех редовнијех, које ночаснијех, присједиика, које све именује Његово Величанство Цар па предлог енископа (царске одлуке: 1. Фебруара 1868. и 24. августа 1870). Кад је почела консисторија да ради, именовани су били: архимандрит, као потиредсједник консисторије, и три редовна и два ночасна присједника. Послије основања бококоторске енархије, која је добила своју посебиу консисторију, број редовнијех ирисједнива задарске консисторије био је смањен са једнијем, те су остала поред архимандрита, два редовна и два почасна ирисједника. Ово је узакоњено било царском одлуком 13. сентембра 1877. Новом царском одлуком од 13. јануара 1894. умножеи је досадашњи број

*) При сеоби штампарије — ио свој прилици — забацила се ова 3 одељка у рукопису. Нека се ставе на почетку истих песама у броју 15. У истом броју ваља и ове круиније штами. иогрешке исправити — као: у II. одељку (строФи): љубиш, — - у VI. : обличена , — у IX. : једном , у XI : одабрана — овако : љубим, — обличења, једноме, —. одбрапа.