Српски сион

С тр . 324.

„СРПСКИ

Бр. 19.

II. год. и катихетика у IV. год. — 27. маја (8. јунпја): црквено тгојање у I. год. н црквепословенски језик у IV. год. — 29. маја (10. јунија): омилитика у III. год. — 30. маја (11. јунија): црквенословенски језик у III. год. и тумачење св. писма у I. год. — 31. маја (12. јунија): црквено ттојање и иравило у IV. год, — 1. (13.) јунија: грчки језик у I. год. н историја хришЛанске цркве у II. год. — 2. (14.) јунија: црквено појање и правило у III. год. и ттедагогија у IV. год. 5. (17.) јунија: тумачење св. тгисма у II. год. 6. (18.) јунпја црквенословенскн језик у 1П. год. п основно богословље у I. год. 7. (19.) историја српске цркве у III. год. — 8. (20.) грчки језик у II. год. п тгчеларство у I. год. — Члановп православнога клира могу присуствовати на иепитима докле год трају, а световни морају за то набавптп иретходно дозволу од ректора богословије. — (Прилози на $онд св. Саве.) 0 слави манастира Беочина на Спасов дан о. г. скунљено је прплога на фонд св. Саве 61 фор. 50 нон. Начин скупљања тих прилога врло је уместан и згодно погођен. А напме: у манастиру Беочину, као што ће наскоро и у свима осталнм манасгирнма биги, налази се красно увезана књига као „сноменица прплога манастпрскпх носетилаца на фонд св. Саве. ° На иочетку књиге налази се фотографисанп лнк Његове Светости, св Патријарха Георгија, као осниваоца фонда св. Саве. а на првом листу књиге утврђена је нотписом н иечатом Љегове Светости висока дозвола за скупљање прилога. Така споменица прилога доставиће се свима манастирима на наме]вену употребу, и ми смо уверени, да ће носетиоци наших манасгира драге воље своја имена са ознаком својих прилога у те књиге бележити. Прнлозн ти. ма и најмаи.и бнвали, служпће носетиоцима манастирским на част, а , фонду св. Саве" на корист. Камен до камена налата! Част приложннцима „фонда св. Саве" при посети манастира Беочина па Спасов дан о. г. Они ето показаше — како треба! Хвала честитоме управитељу манастира Беочина високонреч. Архимандриту Телечком. који је у име божје сретно отиочео добро погођени један начин скуиљања нрилога за фонд св. Саве. (Г. Кирил Митровиб) именован је, као што јавља Гласник иравосл. далм. пстријске епархије, највишим решењем од 11. анрила о. г. редовннм професором на богословском заводу у Задру. (Г. Стеван Јавор) досадањи ирофесор богословског завода у Задру, нменован је нравим иравосда-

вним вероз'читељем у ц. к. великој гимназији у Задру. — (Приказ новог бугареког богословеког мееечника: „БЂлгареки цврковенг. Пр-бгледЂ.") У 13. броју ..Сри. Сиона" наговестпсмо, да ће у Софији наскоро ночети излазити нови богословски лист иод насловом: „Бт>лгарски цћрковенг 11 р1'>глед'г>;" а сад смо у сгању јавптп, да су од тог листа до данас света угледала два броја, односно две свеске: Лануарска и фебруарска. Прва свеска изпђе с овом садржином: 1.) 0 Борису — Михајилу бугарском и праоцу славенске просвете. 2.) Одломак историје руског манастира. 3.) кратка историја филозофије. 4.) 0 Језуитлма. ■5.) морално — поучан разговор између старца и унука му. 6.) о црквеном животу код нас. 7.) цркени живот у Русији. 8.) Смесице.. 9.) Књигопис. 10.) Разне вести. Друга пак са овом: 1.) Слово, изговорено од Љеговог Блаженства Егзарха 28. фебруара у цариградској бугарској црквн св Стевана. 2.) Одломак историје рилског манастира (наст.). 3. 0 Бугарима свецима. 4.) Кратка историја филозофнје (наставак.) 5.) 0 језуитима (наставак). 6.) Морално — ноучни разговор ... (наставак). 7.) Црквени живот бугарске цркве н јерусалимског натријархата. 8.) Смесице. 9 ) Књигонис. Како се из наведене садржине види, бугарска богословска књижевност много је добила с овим новим часописом. Редактор његов „Игњатије риљски" употребио је све, да се опстанку п даљем развитку листа иоложи чврст темел>. А то је учпнно тим, што је око себе и свога листа окупно све по избор снаге бугарске пародне цркве, које пмају и сиреме (што је главни услов онстанку листа) и воље, да своје силе иосвете духовиој нросвети свога народа и свога још доста неукога свештенетва. „Бг>лгарски црћквенг 11р1,гледт>" је већ са Н1>ве дво свееке осветлао образ себи и своме редактору а сарадницима нрво већ тиме. нгго оне обилују одабраном садржином. а друго и тиме, што је у њима доета чланака орнгиналннх, до чим другн богоеловски листови обилују тако рећи искључиво нреводима. П за то се иадати да ће „Пр4глед г в" временом нзмеђу свију осталих богословских листова оевојпти себи највећн терен колико код бугарског, толико и код руеког а по нешто п нашег срнског богословског света. „Пр'ћглед'1." ће, рекао бих, бити она луча, која ће православном свету расветлнти многе тамне стране бугарске црквене нрошлостн, а без сумње у нравој бојп цртати и сувремено стање бугарске народне цркве.