Српски сион

„СРИСКИ СИ011." Б р . 20.

Сјр. 334. законима, те е упућено на излагнње одношаја [ узрочности твари, т ј. њихове непосредне ' и посредне условљености. Но ако се испи- : тивање природе неће да задовољи са решавањем тих иитања, него ако хоће и сушносш ; тих појава, крајњи узрок и крајњу цел њихову да разјасни, онда оно није више емпирично иснитивање природе, дакле не дескриптивна, аналитична наука, — него онда постаје при/родном философијом, или боље рећи, „философијом природе", дакле рационалном, синтетичком науком. Но и у том облику, у рукама | часпих људи и озбиљних мислилаца није она штетна н опасна ио религију и њену науку, као што се из многих нримера и изрека великих људи види. Као философска наука пита и рационално испитивање природе за иоследњи узрок појава. Па може ли се са гледишта здравога разума нретиоставити, да су мртви и несвесни ашоми и њихово самовоЉно комбиновање начело света и твари у свету, а особито духовних, свесних и самосвесних бића, — човека ? А сада прелазимо на кратко онровржење неких ириговора, што но их чини материјализам против хришћанске науке о души.' Материјализам вели : „супстанција душе не иостоји; јер је анатоми нису нашли при секцији лешина". Но може ли се душа, као духовно, наметаријално биће чулно опажати, мерити, вагати, микросконом проматрати или иснитивати? Материјализам би нам тег; морао доКазати, да само оно тосшоји, што је машеријално, што се чулно приметити даје. Даље приговара материјализам; „супстанција душе не може се иредсшавити, по томе она није могућа". Но тај приговор очевидно меша појам ,,иредстављати" и „мислиши", што никако није исто, као што није исто чулно опажање п појам. Ја себи не могу супстанцију душе, као нешто, пгго се чулно неда приметити, никако иредсшавиши; но ја могу о њој знаши, њу замислиши, могу о њој неки иојам имати, — као год што имамо појма о Богу, о анђелима, о врлини, мудрости, правди, ма да то све не можемо иредставгти или чулно оиазити. Даље приговарају материјалисте : „развијеност и величина мозга стоји у правом одношају према духовној делатности; носљедица болести мозга је сметање томе деловању; ремећење мозга повлачи за собом и оиадањс

душевне снаге; — по томе је духовна делатност резултат структуре, нроста функција мозга". — Цели овај приговор почива на лажном закључку , а такав паралогизам (лажан закључак) има сво.ј основ у замењивању услова душевне делатности са узроком, ко.ји ју производи. А еда ли су услов и узрок идентични ? Па за што онда не приписујемо жици, која вибрира, тако "исто осећање и разум, као и мозгу, кад се крешање не детерминише каквоћом онога, што је покренуто? Жица на гласовиру је услов свирања, — па да ли је и узрок му | Свакојако развијће мозга стоји у неком извесном одношају према деловању душе, кад је мозак оно, што као централни систем живаца саопштава души машеријално њене саморадње, а ту исгину није тек материјализам открио, него је она била одавно позната. Болести п абнормалне појаве нореметиће кад год делање душе, али не и узрок и носиоца тога делања — саму душу. Када су жице на јед ном инструменту попустиле или иопуцале, настаје дисхармонија, или се чак не може никакав тон да произведе; — но да ли пукла жица уништава уједно и руку онога, који у тај инструмент свира? Занимљиво ће бити да чујемо неке примере, из којих се вцди, да се озледом некога дела мозга не ремети уједно и душевна делатност. Др. Карло Шајдемахер прииоведа ово : „неки млад човек сјурио је себи у главу две кугле, усљед чега је изгубио нешто мозга, иа је нпак остао у животу. Он је до душе ослеино; алп се међу тим осећао боље него пре; пре је био. сетан, намргођен, мало се разговарао и тешко је схваћао; а после тога догађаја, кад је оздравио, био је не само веселији и рааговорнији, него и разумнији". (Ба§ 8ее1еп1еђеп ип<1 (Ие 6ећ1гп1;1]а%ке1(: стр. 297.). А ко жели више овакових иримера читати нека набави поменуто Шајдемахерово дрло . Ми ћемо навести још и овај занимљиви случа.ј, кога наводи и Хуфеланд у своме „Јоигпа1 Дег ргак^всћеп НеПкипЈе". Године 1817. умро је неки дечко, који је од осамнаестога месеца свога живота, па до 10. године, кад је умро, трнио многе и разноврсне бол.е, које је насљедио од родитеља Почевши од 8. године почео му се организам све већма и већма растварати; изгубио је чула : мириса, куса п нинања, само му је остао слух, говор и јачииа духа. Још .један дан пред смрт, на ве-