Српски сион

С тр . 335.

лики петак, исправио је сво.ју сестр) т , кад је рекла да нде на литурги ју. Он јо.ј је рекао: кажи боље: идем у дркву на молитву, — јер данас нема литургије*). (У римској дркви се часни дарови за велики петак освете на велики четвртак; а на вел. иетак се служи литургија „пређе освећених дарова", — „Ш188а ргаеваисИ^са^огит".). Кад је он сутра дан"од страшне гла,вобоље умро, отворио му је лекар лубању, и није нашао у њој нишша мозга; само је на дну нашао над т. зв. »зепзогтт соттипе« негито мало крваве течности" 8сће1с1етасћег 1. с. стр. 245.). — На тврдњу материјализма: да од састава и савршености, као и од величине и облтса мозга зависи узвишеност мисли, — приметићемо сљедеће: да би се видела разлика, како облик мозга делује на душевне способности, — дао је Бг. Еес1а,т у свом делу „БеЉ <1е8 Мепбсћеп" слика 25. и 26. отиснути слику мозга једнога од највећих математичара и астронома, славнога Гауса и мозак некога тириншкога сељака. Кад се оба. мозга иснореде, оиажа се збиља по спољашњости велика разлика, која се у том састоји, што *) Разуме се џотауна литургкја, на којој се освећују св. дарови.-- -

код људи, који много мисле и који су више душевним радом забављени, имаде много можданих вијуга (§уп сегећп), које по нешто дубље нролазе као бразде, што се код људи, који су душевним радом мање забављени, ређе опажа. Из ових вијуга и бразда закључује се на начпн деловања, мозга при мишљењу. Ми против овога ништа немамо, него шта више, то н разумемо; јер као што су код земљоделца н. пр. мишице јаче и боље развијене, него код онога, који само пером маше, тако је разумл.иво, да и душевни рад оставља трагове на органима, који ири том раду суделују. Овим се дакле није доказало, да је моаак узрок душевнога деловања. — Ио чујмо шта пише о том меродавни авторитет, чувени бечки анатом нроф. Хиртл: „да се несиметрија и већи број можданих впјуга и знатно дубље бразде код духовнтих људи онажају, признајемо ; но то сам ја и други такођер и код највшпих ступњева слабоумности (кретенизма) открио" (Бећгћисћ Дег Апакшпе 12. АпП. стр. 778.). Код гласовитога астронома Еа1ап<1а билаједесна страна главе много виша од леве. Не стоји дакле, што материјалисте тврде, да од облика мозга зависи савршеност мисли. ће се.)

Рлзноч тт КК ГВАЦЈЖНМ\& церкокно # слок^кнски^к. книга \ г А.

У 16. гл. од Матеја у ст. 22. стоји у издању од 1875 г: И поелш его Петрх, начатх прер^кцати ел!8, гллгола : лимосердх тк1 Гос* поди: не и/идтћ скгги тсв-к сје. То исто мјесто гласи исто тако и у издању од год. 1864. У издању од год. 1755 гласи то мјесто исто тако, само што има поелж мјеето п о е <и к. Наравно је да је у том старом издању облик п о е л* х иравилнији од облика поел1к, који се налази у доцнијим издањима Издање се Сарајевско слаже са овијем старим издањем од год. 1755, јер и у њему има и о е Л1 х мјесто п о е Л1 к у доцнијим издањима. Али у Сарајевском издању има још нешто тачније него што је у евијем споменутим издањима, а то је што има облик ил\атх, који одговара старословеиском облику и којп у свијем споменутим издањима гласи и/иатк. Али у свијем издањима, па и у самом Сарајевском пздању има једна погрјешка, из

које ја видим да се одбор, који је ириређивао Сарајевско издање, држао њекојега сгарога издања, те да ни'е ништа смио исправљати, гдје би се с нуним правом могло исирављати. Тако и у Сарајевском издању стоји: лшлосерда т К1 господи Овдје треба да стоји т и са и као што и стоји у старославенском споменику Еуап§е1шш 8. Мамћаеј што га је издао Ф. Миклошић : Жилосрхдх т и, господн, јер лшлосердх т м, госиоди значило би : ти си милосрдан госиоде. Али том реченицом не ће да се то каже, него хоће да се каже: Буди ирема себи милосрдан или као нгго Лутер каже: Негг, зсћоае Лешег пли као пгго Вук каже: Боже сачувај! то не ће бити од тебе, и ти нреводи одговарају матици: 1лго'); аос у/јгл~. Матици би одговарало дакле лшлосердх ти, господи, а никако лшлосердх тк1, господн. Ова се иогрјешка повлачп ио свој ирилици кроз сва издања руска