Српски сион

„СРИСКИ СИОН."

да види, како је евештеник вршио катихетску дужност своју. Дакле твором и збором високопр. Г. Епискои Михаим учврстио ,је ред и рад у дркви и школи; и зориом дисциилином у дркви и ван цркве организовао је своје свештенство, даје оно снремпо у свако доба и најљућем непријатељу православне вјере, и народности српке јаки устук дати! Горњо карловачког Епискона Г. Михаила заслујс велика, што се данас у диједези н.еговој слободно вије српска застава, која је још 1876. год. најстрожије забрањена била; забрана та важнла је све до скора, док ни.је виеокоиреосв. г. еиискон Михаило мудрим и моћним упливом својим израдио код преузвишенога Бана правед ника, г. гроФа Куен-Хедерварија, дозволу, да се српска народно-црквена застава на цркве и ку1н; извјесити смије и окружнидом својом призидијалном од 27. јануара 1894. Бр. 316 ех 1894 обнародовао вијест ту.

Б Е Л Е Ш К Е. (Барон Самуило Јошика министар око краљеве особе у Бечу), — као што нам јављају — дао је у уторак, 30. маја 11. јуна о. г. у Нратеру тако званој Сахеровој башти велики ручак, на коме беше и Његова Светост, српски Патријарх Георгцје БраикониЛ. Осим његове Светости беше још 28 аваница, међу њима: кр. уг. министар председник барон Дегидер Баифи, — заједнички министар финансија Ђенијамин Калај, иредседник магнатске ку!,е барон Вај, председник уг. делегације гроф Теодор Андраши, главни дворски маршал гроф Аншон Сечен, гроф Фсрдинанд Зичи, гроф Јулије Сапари, гроф Гејза Саиари, угарски дворски маршал, и др. Преузвишени домаћин и домаћица својом љубазношКу и усрдним гостопримством одушевише тако све нрисутне госте, да су се тек доцкан у ноћ разишли својнм кућама. (Радаа Епархијских влаоти у Новом Саду.) 1. Епарх. конзисторнја бачка одржала је 24. маја (5. јунлјн) о. г. нод нредседшиитвом Његовог Пре- ј

Па тко не би тако умнога и ревнога, родољубивога и заслужно:а Јерарха срнскога л.убио, поштовао и привржен био душом и тјелом?! За то и српско-иравослав. свештенство вплићког нротопрезвитерата уз израз синовске л.убави и неограниченс иривржености своме дијецезану внсокопреоевештеном Г. Епиекопу Михаилу кличе: ,на дику и корист православној цркви и народу српском на многаја љета?!" Ова изјава, коју је свештенички збор у целости поднио љубл 3 еноме диједезану своме, нашла га је у Будимшшти, гђе се брижни чувар иравославне вјере налазио, да у горњој куЛи угарској устане нротиау црквено-нолитичких рефорама : одакле је мреко нредседника свештеничког збора милостиво благоизволио удостојити нас Архипаетирског одпоздрава овим брзојавним рјечима: „ПримЦте и саонштите свештенству моју најдубљу брагодарност за иослапу ми изјаву: Бог милости нека благослови одана и сложна срда Баша! Михаило, Епискон." .2^) 'а у.

освећенства Госп. Еиископа Германа Опачнћа своју редовку ссдницу, у којој су рефернсанп н рсшени овп нредметп: Узето је на знање постављаље Јсреја Велимира Грегоровића за адшпшстратора нарохије оболелог нароха ст. бечејског нротојереја А. Поновића. — Узет је на знање отпис вис. мининистарства просвете којим се тужба Јер. П. II. пароха у 1Ј. С. на конзисторију ову враћа као одбијена. — Узети су знањс отниси внс. кинисгарства, но којнма су М. В. нарох у Б. а Д. Т. нарох у С. добили државну прнпомоћ — Препоручени су високо истом ради нолучења државне приномоћи Н. Н. парох у Б , Н. К. нарох у С. и Ђ. И. нарох у В. и две свештепичке удовнде. — Одговориће се М. Ц. Савету у смпслу односних аката, кад је на новосадком Ченеју нодигнута нарохија и кад је и ради чега је раснпсан стечај да ченејски парох на Ченеју становати мора. — Умољен је Администр. одбор бачки да у будуће нз еиарх. фонда дозначује нутни трошак оним протонресвитернма, који нрисуствују исиитима веронауке на државним гимназијама и препарандијама у опсегу ове енархпје, ношто исте трош| кове Саб. Одбор више не ће из благајниде нар.