Српски сион

(Ј тр . 392.

,СРПСКИ СИОН.'

1>р.

2:1

Ч И Т V Љ А. у Ожалошћепа ерца јављам свлма пријатељпма и знанцима мога ода Јереја Јована Димитријевиба, т тароха делиблатскога, да је он 20-ог Маја, о задуппшцама, у 5 сахата после подне, у 62-ој год., сној мукотршш живот земаљски променио са вечннм тпхо ii СНОКОЈНО, кзо МаЛО њ1јх , и да смо његово мртво тело положили у делпблатској нам породичпој костурници други дан Духова у 6 сах. носле подне. Уједио се осећам обвезаним у име моје матере, сестара ми п своје, п јавно пзрећи захвалност евима онпма. којп су усрдио покушалп допринетп, да својим учествовањем у великој нам тузи за нашим љубљеним покојником, исту нама бар у неколико ублаже А као такове наводпм: нречаену г парохе: Милана Димића и Нпколу Марковића из Баваништа, Павла Мпхај ловића из Мраморка, Тиму Поиовића, румунскога пз Делиблата, и Мпхајла Ракића, из Долова, који је уз то н у последњој онроштајној речи, одано п одабрано нацртао врлпне п заслуге непрежаљенога нашег

тим иренодобном братству манастира Гргетега и старешине као сунруга, родитеља и дупгестаратеља. ЈђЈушдозжт који нрисуством и учешћем својим у

Даље нас својим присуством обвезаше гг учитељи: Јован Битевић и Миле Новаковић из Долова, Алекса Грујић и Илпја Варбуловић из Мраморка, Жива Марковић и Никола Алексић из Баваништа, Никола Котураш из Гајића, н .Тован Челебић и Велпмпр Кадић из Делиблата; срп. иевачко друштво делиблатско са коровођом својим, Живаном Јанчом, најзад пунобројно гајачко добровољно вагрогасно друштво, под вођством свога заповедника г. Ђоке Ритомировића, изасланици цркв општине плочичке и скоро свеколико становппштво делпблатско, између којих нам многи у тој нашој жалости и непосредне велике услуге указаше, а нарочито г. Пера Нвачковић, носедник мештански Хвала пм свима из евег срца. У Вршцу, дне 25-ог маја 1895. Владимир Димитријевиб, конзиетор. бележник Јереј Лука Болгари! нарох барандски. Преминуо је дана 23. маја о. г. а тело му сахрањено 25. маја. Како је иокојник љубљеи п штован био. у сво јој парохији сведочи и ноемртница, коју је о смрти му издао црквени одбор у Варанди. Гласи овако : Изненадни час смрти отрже нам из средпне пашз општине омиљеног п драгог нам служитеља св. олтара храма св. Оца Николаја, и доброг и вериог пастира поверенога му стада јереја- Луку ВолгариЛа пароха барандског. Цела иаша општпна са болом у срцу јавља претужну ову вест свима пријатељима и знанцима покојинковим. Вечан му спомен међу нама!

ЈАВНА ЗАХЕАЛНОСТ, Иромислу Свевишљега угодно је било узабрати цвета:; један н: Ј , Сг ;оро засађенога расадника, једнога од првога кола иитомаца монашке школе н нозвати и:) о:ога земаљскога живота слугу Свога ВОЈИНА БАНДОБРАНСКОГ питомца монашке школе у манаетиру Хопову који се носле дуге и тешке бољетице дама 5. (17.) јуна 1895. у 18. годшш живота свога, у манастиру Хопову у вечност нреселио. Земни остаци драгога покојника опојани су дана 7. (19) јупија по обреду нравославне цркве п преданл матери земљп у манастирском гробљу на тихи починак. Том прилпком укааано је вслпко саучешће у тузи управе п питомаца монашке школе за н,и ховим драгим учеником и пскреним другом, те управа сматра својом дужпошћу и путем јавности исказати ннјтоплију захвалност своју пречасним наросима пришкнм, протопрезвитеру Василију Нн.колајевиЛу и Добривоју МоловиИу, за

свештеном служењу увеличаше ову тужну свечаност, најпосле свима и свакоме из суеедног. места Нрпга, који не пожалише труда те дођоше и указаше последњу ночасг п отпратише драгога иам покојника до вечие му куће. У Манастиру Хопову 8. (20.) јунија 1895. Управа монашке школе у манастиру Хопову.

Јавна захвала и позгсв за помоЛ тстрадалнм од поилчвг Мошоринцима. Нречаснн госнодин Сима Мајински парох сентомашкп, пзволео је нослати па овомесни цркв. одбор 200 фор. нрилога за мошоринскз поплављенике, које је од сенгомашких грађаиа сакупио. Одбор је 15. о. м. разделпо иовац на 72 пострадале породице. Једпој иородицп, која приликом раздавања милостпње од странр жуианијске власти. није ништа добила, дато је 12 фор. 50 нов., двема најсиромашнијима. свакој но 7 фор. 50 нов.. а на 69 нородпца, раздељено је свакој иаједнако по 2 фзр. 50 новчића. — Како пречасиоме гоеиодииу Оимл Мајпнекои нароху, такоисрп. нрав. цркв. општини сентомашкој и евпма родољубивим сентомашкпм нриложпицима, у име овдашњих нонлављенпка, изричемо овим и путем јавиости наЈ'Г 011лнју захвалиост. Уједио овим молнмо еве имућнпје сри. правосл. цркв. општиие, као и остале Србе родољубе, да изволе ио иримеру чеетптих и родољубивпх сентомаДаље у додатхсзг.