Српски сион

Б р . 24

С тр . 385.

чешће добио хране; он, кад му је јсдном случајно пошло за руком, да отвори врата, чини то исто и у будуће; лисица тражи опет оно место, где је један нут нашла иљена н т. д., алп нн једна животиља не може та случајна искуства у овом или оном ногледу стечена, да учини општим н. сталннм правилом, на основу довољне индуицпје, те да, их употреби за дедуктивне закључке, као што то човеков дух чини. те да тако досне до објетсшивие увиђавностн ; по томе је закључивање жнвотнње чнсто наивно, ннстинктнвно, механично објективисање, као што га психологија назива, а иосљедица му је ирорачуњена способност човека да надлу.дри и доскочи животињп. 0 тога дакле није ни једна животиња сиособна за схватање и нознавање натприродних предмета; животиња нема иде.је о Богу, бесмртно сги, врлнни, ннти ће је имати, нити ју може имати; по томе ни једна жнвотиња није приступачна религиозним и моралним чувсшвима, ношто ова — као што смо -напред чули, нретпостављају одговарајуће трвдставе, које пх у себи носе; ни једна живогнња из истог узрока нема нп снаге за слвбодну вољц. јер је морална слобода условљена разумношЛу, 0 тога не може бити ни говора о урачунавању животињских радња; јер животиња ,је уираво машина, која несвесно дела у свом целокуином раду, зависна од инстикга п нагона, који долазе усљед телесних особина, као н од дражи спољашњих утисака Све, што може човек у том иогледу учинити, то је, да те спле сензитивнога живота понављањем и привикавањем на неку одређену цел упути, т. ј. да животињу дресира, 0 правом васпишању као у човека, т. . о неком буђењу и упућивању интелектуалних и моралних снособности на неку јединствену, свесну сврху, не може код животиње бити ни говора. В ) ће усљед навике в} 7 ћи нлуг, али не с тога, што је свестан неке цели, него механички; мајмун иодражава људским покретима и разнпм радњама; папагај људским гласовима и речима, али оиет само инстинктивно, механички. Многи се овоме на супрот позивају на вештину и лукавство многих животиња; но кад та два својства иоближе разгледамо, видећемо да она иду више нашем гледишту у прилог него нротивничком. Да умешност неких животиња није никако резултат њихове разумне

делатности, него управо дело урођенога им природног нагона, коме несвесно и механички сљедују, види се из познатога факта, да се та умешност, која се особито код нижпх животиња, мрави, пчела, паукова налази, примећује у некој сасвнм означеној и ограниченој области, те да производи само одреЏне конструкције и да се та умешност како у старих тако и младих животиња у једнакој мери развијена иоказује и да се у животиња не опажа ни најмањега трага од неког напретка или усавршавања у тој умешности; те да се према томе та умешност не може тек прпбавити, него мора бити урођена. Отуда је, да у животнњском свету нема никакова наиретка, али ни назатка. Мрави граде своје ходнике још непрестано онако исто, као што их је негда Соломон пмсматрао; дабар (ВЉег) удешава своје зграде онако исто и сада, као што је видео негда Аристотел; а лисица није постала ни мало лукавијом, но што беше у време Самсона. Напрегка. имаде онде, где има рефлексије, а рефлексије, где има мпшљења, а мишљења опет тамо, где се налази сионтане разумне делатности. — То исто вреди и о лукавсшву извесних животиња. Искуетво .је резу.ггат урођенога им инстинкта, коме животиње несвесно, механички сљедују; иа с тога се и крећу сви примери животињскога лукавства увек само у неком пзвесном правцу, у коме оне заиста често могу доста да нокажу; док опет те исте животиње у неком другом правцу своје делатн-рсти иоказују се сасвим невештима и глунавима. Квочка н. пр. кад се приближи кобац, рашириће крила над нилићима. којима прети опасност; јер ју тако учи њен инстинкт; али та иста квочка просто ће збуњена тамо амо дречући трчати и лугатп. ако јој је н. ир. пиле пало у какав суд с водом, те му ирети онасност да се удави. Пчела н. пр. скупља мед за зиму, ма да га није још ни једне зиме доживела; рчак пребија крила не само живим птицама, да би их сиречио у летењу, него и мртвим; лептир леже своја јаја на таковим биљкама, од којих ће се излегла гусеница одмах моћи и хранити, ма да он тог свог ноступка није ни блпзу свестан. Шта више, животиње су у тој мерн свом урођеном инстинкту нотчињене, да му чак и онда сљедују, кад од својих навпка немају никакве користи, него могу пскуспти чак п штету Дабар н. пр. и