Српски сион

Г »р. 24.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 407.

стима гњушење, гњушати се) дрводјелаг^ (с. 130), почптак (с 136. м. отпочииак), слободњак (е. 158 II у Вукову иреводу нов. зав. у посл. Гал. Ш. 11. рђаво јс преведсно елео^грос слободњак м. слободан), супротити се чему (с. 162) штитник (с. 183) јединосуштије (с. 232) расиредјелење (с. 244) сабор уречен за Духове (с. 283 м. заказан) изучењаци (с. 382) безразборитост (с. 396) Свагдадјеву (с. 428) ироникавати (с. 416) Христоубијство (с. 144) ттри отвору сабора (с. 460 м. ир>и отва рању) и т д. Нма даље неправи.ших оГипка, и : ј којих се д <'.10м впди, да нр. писац нијс извео све — онће усвојепе — кон.чеквснцнје из Вуковс рсформе, као што се види и;ј облика : оцевима (с. 6), донешена (с. 23), оцом (с. 156) евнуци (с. 167 ), чујуИи. уврсДује (с. 251) дрскосЉу (с. 299), прелазење (с. 376) бринеЛи се (с 402) избирајуИн (с. 489) ташто.числеЛега (о. 42-!) н т. д. Има дал.с доста словепинама н у опће варварнзама и. ир. наклада (а с. X м. издање) темсљан (с. 4), фалнла (с. 153 м. оскудевала) иријемкик (с. 4) поборник (с 283) и т. д. Па тек Фразеологија како је слаба. Не каже се п. пр. кога радовати (с. IX.) иротивности исказивати насирам. чега (с. 17 м. противитн се, одј пр ти сс чему), мир установити (с. 20), у никаквој (с. 23 м. ни у каквој), нема са свијем (с 28 м. никако), симонија се удворила (с. 29), судити свештепнка (с. 39), зло јс замислио на свој живот (с. 79.), к/103 то .гоНс дч застраши (с. 84), счавл.а, нм се на душу (с. 86 м. мсИс им се на срце), водити старањс (с. 101 м. бригу), јср свјетовњака нс може се свргнути (с. 135), водити иосао нли суд (с. 346), расиолаже цркв. ириходс (с. 386), за иоставити јсдног епискоиа (г. 177) среством нрезвитера (с. 105), ни себи ни другом доиуштамо

(с. 300) и т. д. Формалној страни ^ве радње уди дал.е ногрешно писање страних речи и местимично одступање од уобичајене ортограФије н. пр. августинијанац (С. VIII. м. августннац или августиновац), картагенски, Циник (с. 250 м. Киник), Мслентцје (с. 15 м. Мелетије), Келестин (с. 24 м Целестин), сардикски (с. 21) Филосторга (с. 232 м. Филосторгија), Ђазилика (с. 263 м. Василика), стокрисар (с. 337 м. анокрисијар) Барсумових (с. 337 м. Варсуминих), тесалонијски (с. 253 м. тесалонички илп солунски); даље Григорије богослов, Јовст златоусти, мала Азија, велики Теодосије, (књига) иостанак и т. д. Језпк је као што се види, у он^е пеодабрап. Кад се т»ме дода, да је слог развучен, да је у њему доста таутологије н плеоназама, да је у рсченицама више речи, а у периодима више речсница пего што треба за дотичне мисли, можемо као закл.учак пзвести, да је ова радп.а с Формалие страпе иуна педостатака, којн је чинс тешком лсктиром. Пр. пнсац био бп врло обнезао све л.убител.е оваког штива, -да јс всћу пажп.у обратио на Формалну страну свога рада. Ве1> поодапна учикила га је критика нажљивим на недостатке ове врсте у његовим делима (гл. Оцспу ■/ Данило&ца на друго издање Зборппка нравпла и т д У Гласу Истине за год. 1878). Међу тим у горс папедоним шнрсшкама има неколико п такових. које је већ тај оцсн.пвач у наведепој оцспп својој забелсжно. Пе Кемо се упуштатп у претресап.е питап.а, колнко је важан облик у сваком кп.ижевном пропзводу, само за то. што томс овдс нијс места, само ћемо напомснутн, да јс крајн.с време баш код пас, да сс то питање на чисто пзведе, јер рђав језик стао нас је всћ доста књпжевних талсната.

(Настави1»е се.)

Б Е Ј1 Е Ш К Е, (Његова Светост, преузв. Г. Патријарх Георгије Бранковић) ирисуствовао је 10 (22) о. м на првол де.чегацијоном ручку, којега ]е Љегово Велпчанство давало у почаст члановима делсгација; а дана 13. (25.) о. м. нриснео је сретно у своју рсзидснцнју.

В1,*

(Његово ВисокопреосвештенотБО, Г. епископ бачки Герман) прнсуствовао јс ц овс године испитима из веронауке на новосадској срн. нел. гнмназијн н вишој девојачкој школи (ПроФеоорски збор карловачке гимназије) нредстао је дана 15 (27) о. м. нред Његову Светост, г натријарха Георгија Нравковића, те на уста свога