Српски сион

С тр . 408.

старешше, г. управитеља Стевана Лазнћа, изјавно Његовој Светостн евоју најдубљу захвалност на високојг п очпнском старању Његовом око тога, да је нензијони штатут до сад незбрпнутпх п]1офесора, нолучпо највпшу потврду. (Дар Његове Светости). Св. Патрнјарх Георгије благоизволио је даровати саборној црквп карловачкој красну дарохранплнпцу од чистога сребра са позлаћеним украсима у вредностн од 500 фор. ( Испит зрелооти на карловачкој гимназији!. Од њпх 24, који су овогодпшњем исппту зрелослп на срн. вел. гпмиазијп карловачкој ирпступплп. положнли су пспит само њпх 14. п то 5 са одлпком; 10 њих су палп на испиту, и то 5 на Ј /г годпне а 5 на два месеца. Појава. о којој би требало и —размишљати! (Са православног орпског богословског училишта у Карловцима.) Ученнци богословпје карловачке добнли су ове годнне сведоџбе своје 11. (23.) јуиа носле одслуженог у саборној цркви благодарења. Број сл.шалаца бно је концем 1894/5 шк. године укупно 86. У четвртој годнни бпло је њих 13 и сви су иопнтпма задовољили те им је издана апсолуторна сведоџба. И ове године је богословија штампала (шестн) свој извештај о богословеком училпшту, који ћемо извештај прнказати у једном од иаредних бројева. Извешга,ј је сасгавио нр. ректор богословије, протонрезвитер .Јован Вучкови%1 (Са српске вел. гимназије у Карловцима.) Лице.ч на вндов-дан о. г. одржаио је благодарење у еаборној цркви. а после овога раздаване су сведочбе ученицима карловачке гилназије и тако заночеле годпшње ферије, које ће слатко ировести свп они. који су ирошлих школских 10 месецн вршили са успехом своје дужности. По извештају срнске велике гимназије карловачке за школ. г 1894—95, у којем је на нрвом месту штампана ноучна и марљиво израђена раснрава г. ирофесора Глигорија С. Дазџћа, иод насловом: „Поглед на школу и положај учитеља код Римљана", — било је ове школ. годнне у карловачкој гимназијн 327 ученика од којих су концем године показали напредак њих 32 с одликом, 213 првога реда, 18 другога и 15 трећега реда. Њих 43 иак добили су нривремену сведочбу са дозволом иоправка. Непсиитаних осгало је 6. По сталежу роднтеља било је међу ученицима синова: Велеиоседпнка и властеле у оиће 1 ; вел. обртпика, вел. трговаца и банкара 2 ; поседника 4; обртннка трговаца и крамара 92 ; државнпх и земаљских

чпновннка 13; општинских и нриватних чиновника 29 ; одветника. лечнпка и прнв. мерника 10 : свешгенпка, професора, учитеља и у опће књпжевника | и уметника 48; часника војске п мрнарнце 1: војј ника н мрнара ! : сељака 114, слугу и надннчара 2; особа другог звања н занимањд 10. Ерој ученика, којпма отац више не живн био је 125. (Концерат г. Жарка Савића), о којем смо јавили у прошломе броју. пспао је на опште задовољство свију, који не ускратпше себн уживања да чују вештака у певању, какав је заиста г. Савић. Концерту је благоизволео нрисуствовати и -Његова Светост преузв. г. иатријарх Теоргије. Извеџбаност. јачина, сигурност интонације п целог извађања, те прнјатност гласа уметнпкова; самосвест о господарењу са гласом тим, која се огледа на целом певању и на сваком покрету г. Савића нзазивала јо после сваке песме у слушалаца бурно одобравање п донадање, помешано са усклицпма, срнскпх срдаца, Србину уметнику: живео! Не мањим задовољством иоздрављало је слушатељство и уметничку свирку гласовира, којасе умилно извијала испод сигурио извеџбаних њежнпх нрстића красних госпођица, добрпх нам Српкиња, гђце Аигелиие Павловићеве и гђце Јованке Јовановићеве. Цео концерат пратили смо са душевним напнткод уживања, које може да иружи души и срцу човековом песма н свирка из :рла н са руку за иесму и свирку богоданих. Ал' нам се у том ужпвању н заодвољству отео инак један уздисај српског осећаја, који је нечујио јадао; зашто Србину уметнику не може да буде куће п боравка у своме народу, на своме огњишту?! Вештина и уметник иису томе криви. . . . Хвала г. СавиЛу и његовим красним и вредним суделачицама! Г. Савић удостојен је био сутра дан бити гостом Његове ('ветости. Ч и Т 7 Љ А. т Сте#ан Чобанић окружни протоирезви^ер карловачки, преминуо је у 72. г. земног живота свога, дана 13. (25-) јуна о. г. у Ср. Карловцима, а сахрањен је сутра дан у породичном гробљу на „Черату." При опелу благоизволео је началствоватп Његова Светост тгреузв. Господин Патријарх Георгијс уз асистенцнју архпмандрнта г. Митрофана Шевића н још 17 свештеничких лнца. Покојник се родио у Карловцнма г. 1823. р.укоположен је за нрезвитера 1852. а нроизведен за нротоирезвнтера 1882. Вио је нарохом у Иенггину,