Српски сион

Бр . 25.

„СРНСКИ

СИОН."

Стр. 419

Чудновато! Г. Р. води спор о правилном читању јеванђеља, а овамо оставља некима, да у недељу по рождеству могу читати јеванђеља, како „хоће". Донуштајући, да неко — ма само и у једну недељу -- може читати јеванђеља како „хоће", г. Р. и против своје воље признати мора, да му спор о правилном читању јеванђеља — смисла нема; јер кад се некоме каже, да може читати јеванђеља како „хоће", онда нема смисла томе говорити и казивати, како јеванђеља читати — треба. — А треба знати, да од тога, — хоће ли се у неку недељу иоред минејског-недел.ног још и редовно-недељно јеванђеље прочитати, или не — зависи читав низ и ред јеванђеља оних недеља, које су иза те минејске недеље. 0 чему ћемо се на своме месту уверити. „Ко је хтео, да ио славен. тгтику". . . . А зар ио грчком типику, односно по грч. јеванђелистару у недељу по рождеству не треба прочитати п ,јеванђел>е редовне недеље? — Ако доиста то бити не мора, онда бих рекао, да је еловен типик у читању јеванђеља — правилнији. А ако и по грч. тииику и јеванђелистару у недељу но рождеству и јеванђеље редовне недеље ирочитати треба: онда — пре свега на што напомена „ио славенском типику" ? а друго, онда је наведени став, односно речена дозвола г. Р. још тим мање места имати могла и смела. Даље. Је ли само код недеље по рождеству случај тај, да се — ма и „по слован. типику" — и јеванђеље редовне недеље нрочитати може, ако се „хоће" ; или зар такав случај и код других недеља бити може? Које су то недеље? Која редовна-педељна јеванђеља у те недеље прочп тати треба ? На нослетку. Не значи ли то бити неправичним? Г. Р. је замерио иок. Ш. што у недел.у „ио воздвиженТи" није ирочитао и јеванђеље редовне недеље, и осуђивао га због тога најжешће, пајстрожије; а овамо другима дозвољава, да у иедељу по рождеству могу ирочитати и јеванђеље редовне недеље, — ако „хоће". Према Ш. и претерано строг, према другима и и одвише попуетљив — свакако неправичност. Било је, има и биће и такове браће, која у недељу но рождеству и јеванђеље редовне недеље прочитати — не ће ни хтети. Но са свим је друго нешто. кад се некоме рекне, овако треба читати јеванђеља, па тај — о својој глави и но

својој памети — не буде хтео тако читати јеванђеља; а друго је опет, кад се киже ако ,хоћеш", можеш овако читати јеванђеља, а ако не ћеш — не чини ништа, не грешиш. Треба рећи и навести, како ј.е по правилу; а како ће неко правило обићи и прекршити — о томе не водимо бриге, то ће већ бити — најлакша — брига брата дотичнога! Ја се у својој раснрави — наравно — не ћу освртати на то, како би се некоме јеванђеља читати — „хтело". Јер кад би се на то освртали, онда би нам мало био — један типик. него би нам требало — више типика! А сад да наведем спорна иитања оним редом, којим ћу их расправљати. Тим ћу их редом расправљати с тога, што се скоро свако сљедеће сиорно иитање ослања и темељи на решењу претходног, односно претходних нитања. 1.) Одакле се иочињу бројати недеље но Духовима ? 2.) Која је подела недеља правилнија, да ли она у словенским, или она у грчким јеванђељима? 3.) Има ли недеља св. ираотаиа (:друга пред Божићем:) поред посебног имена и своје посебио јеванђеље? 4.) 0 минејским (: мееечним:) недељама, како се у њима јеванђеља читати нмају и како се деле ? 5.) 0 читању Матејевих јеванђеља, а нарочито о јеванђељу 17. недеље Матејеве, о Хананејци. 6.) Како се имају читати јеванђеља од недеље ,,по 1Ц)оск'кш,жТи" до прве триодске, до недеље Митра и Фарисеја; а нарочито, кад се има читати јеванђеље о Хананејци, да ли пре или носле јеванђеља о Закхеју? 7.) Примери, т. ј. ређање Матејевих и Лукиних недеља, односно ред читања редовно-недељних јеванђеља Матејевих и Лукиних но грчком јеванђелистару и по „Великом Типику" г. Василија Николајевића, и раематрање, да ли су при том реду читања редовно-недељних јеванђеља очувана сва односна правила тиника и „сказанТА". 8.) За колико је недеља црква прописала је"ванђеља? 9.) Има ли и може ли бити нрекобројних недеља? 10.) Је ли се црква постарала за јеванђеља у те нрекобројие недеље?