Српски сион

Стр. 420

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 15.

Оспм тога рећи ћу коју: спада, гато се на читање јеванђеља односи; 11.) 0 „Великом Типику" г. В. Николајевића 12.) 0 „Недељнику" Аћима А. Илића; и и то — наравно — погледом на оно, што амо 13.) 0 гласовима и васкрсним јеванђељима (Наставиће се ) Ш. КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Правила (хауоуед) православне, цркве с ту.чачењима, радња Никодима, епископа далмашгтског, књига /., Лови Сад 1895. (Xстр. велике осмине) цена в круна. наклада књижаре Ј. ПајевиИа. (Наставак). Садржина тумачења оол.а је од облика читавс радн.с. Научни извори којима се служио пр. нисац при изради свога дела, ,јесу све боље радње на том иољу, често богате ризнице знанственог градива за проучавање средњевековног грецитета у опће и православног црквеног права на носе. Само морамо приметити, да по негде нису наведенн извори, из којих је пр. писац црпао грађу. То је било ве': за то потрсбно учинити, да би читаоцп, који су мање ерудирани у овом предмету, могли сазнати за богата научна врела, која нр. писац ни близу није исцрпао нити их је могао исцрнсти. Она дела, из којих су у већој мери узимани цитаги из дела средњевековних писаца, регаења сабора и т. д могла се навести и у предговору, али свакако код делова, код којих су унотребљавани. Такова су монуменгални радови В1и§'ћатГ, 0г1^1пит е! апИдиИа^ит ессћ Пђгг. 8и1сегГ Тћебаигиз есс1е81а8Нсиз. Усиорсђују 1>и нагали смо на неколко места једне и исте цитате у тумачсњима и тим колскцијама, и. ир. у тумачењу 1. нрав. II всљ. саб. о анатеми, у тумачењу 15 прав. IV всљ. саб. о ђаконисама, у тум. 7 каи. 11 всл,. саб. о крштењу јсретика и т. д. употребљепп цитати налазе се сви или већим делом код Свнцера и Бингама Што се материјалне стране тиче имамо да учииимо тако1)е неколико напомена. Нагае је увсреН)е, да има доста ствари, које би ваљало ели.миновати, на да дело само добије у вредности. Већ напред сиомепусмо, да јс слог раз'""^ргстг." "Ваиста је доста дијалектичког елемента, доста речи и реченица, на гата вигае и периода, у којима се пигата ново не казујс, или који не снадају амо. Има доста читавих тумачења, која

нису друго него иериФразе н. пр. тумачсња на апостол. кан. 33 41. даље III. 6. IV. 21. трул. кан. 10 11. 18. 40. 42. и т. д.; има за тим доста делова у појединим ту.мачењима перифрастичког карактера, које не ће бити иотребе исписивати, а које би такође трсбало елиминовати. Пије нотребно да.ље исиисивање већих делова из појединих канона у тумачењима других, кад се текст истих може наћи у истом зборнику. Шта ће на пр. у тумачењу I. 5 (с. 187) исписивање текста једне посланице картагинског сабора на читавој страии и ио, или у тум. I. 3. (с. 174) иеписивање готово целе посланице Василија Ве| ликог пресвитеру Григорију; гата вигае у тумај чењу појединих канона исписују се без потребе I већи делови њихова текста, као гато је случај код III. 9. Иа много места наводи се даље латински иревод грчких отаца место оригиналног грчког. Кад се већ неће наводпти грчки текст, не треба ни превод други осим сриског, јер нп у другом није вигае гаранције Исто тако на доста места иаводе се без иотребе повећи делови оригииалног тскста, а уз н.ега често јога н латински па п словенски превод (гл. примера ради с. 4, 172, 173, 178, 179, 459, 461 и т. д.). Овамо можемо урачунати и исписивап.е из системе (Иравосл. цркв. право, Задар 1890) У тумачењу 5 аност. иравила односно санкције истога канона (аФорисма и катерезе) говори нр. нисац на 11 страна о црквеним казнама у оиће (с. 51 - 61). То место исписано је управо — са незнатним изменама — из сиетеме (гл. § 123. с. 450). Говори се ту о основи цркв суда и казни, о казнама за свећенике и световњаке, о појединим врстама истих. Држимо да није згодпо од иојединих тумачења градити самосталнс чланке, поводом једног специјалнег правног појма говорити генерално о свима сродним нравним појмовима, идентиФиковати тумачења са деловима системе. У тумачењпма треба опишрно и потанко разјаенити оно, о чему је реч у канону, а у сиетеми се ; оводе сроднн нојмови у свезу^