Српски сион

Стр. 436

»СРПСКИ СИОН."

Бр. 26.

даље пр. инсац — цар НикиФор Фока, иа Исак Анђел 1187, иа и једном одлуком цариградског патр синода, држаног за натријарха Јована XII 1317 г. свечано је иризнато то право владалачко. У наведеиом налази се контрадикција (каквнх има и у системи пр. писца, те то чини да се иа њега могу иозивати представници разних праваца у цркв. нолитици), јер или стоји оно нрво, т. ј. да нресудно учсствовање јерархије у избору епископа мора остати свагда непомичним — ми држимо да то стоји — или стојн ово друго, т. ј. да може бити и друге врсте постављања каноничног илн бар које се не коси са каноннма. Да видимо како тумаче 3. VII. односно 30 апост. капон некп нознати тумачи. Из тумачења Валсамона, Зонаре и Аристина не може се о овом више дознати него из текста самог канона. Веуеге^тб у својим анотацијама да растумачи овај канон наводи правило царигр. сабора од 869, који римска црква сматра за осми васељенски, али га иравославна црква не нризнаје, но ком пепппега Бакогига рппсјршн \ г е1 росепћип бетешзегеге е1ес!:шш уе! ргото&ош РаМагсћае уе1 Мећ - ороШа1 "Ш11, аи! сијизИђе! ер18Сор! дакле држи, да се и у овом канону (3. VII.) нод имају разумети свн Еа1с1 ргшс1рев е1 ро1еп1ев Ј. С. 8 п 1 с е г и 8; у свом Т1) е 8 а и г и в-у (у. в. V. ггЈ.ахог.о^) говорећи о избору еиискона вели: ап1еа ве ЈП118се1зап1 1а1сд Рппс1ре8 е1еск10111 РаМагсћагат. Ме1гороШа1<дт е1 аИогит ЕрЈвсОрогит .... Роб1еа ћос Ттрега^огши ји8 аћоШит (укинуто) 1иН и за иотврду тога наводи иаше нравило (3. VII.) Да наведемо и знаменитог колектора, ораторијанског галиканског ирезвитера К Тћота8 31п-а (гл. \"е1и8 е); и о Vа есс1е81ае (Н8С1рПпа рагз II. Ићег II. с1 е Е1ес1 ј о пе Ер 1 §соро г ит е I. с.)на чијеее многобројне еведоџбе у нримедби нозива и ир. писац (стр. 184) н код којега заиста налазимо нраво обпље грађе за решавање овог нитања. Он узима, да су на другом никејском сабору (VII. всљ.) иосле иконокластичке борбе, за које су цареви Иконокласте јако окрњили слободу избора енискоиског т VII. 8упос1о . . . <1ашпа1ае бип1 е!: еогит тасћтаИопеб ас1\'ег8И8 аиИти-бГтат е1есиопит ИћегШет (у издању 1728 Еисае стр. 350), а на стр. 371 нппге: 1п еос1ет (атеи (VII.) СопсШо с1атпа1ае зиШ е1есИопез сјиае 1етрогаИит Рппс1рит аиЉогНаке Нии1. 1ниоуа1о еИат Саиоие АровкоИсо ас1уег8И8 еоз, сцп кеггеиогшп Рппсарит 1ауоге §та88ап1иг ас1 ер18сора1ев 8ес1е8. Тћота88. наводп даље, како се после VII

всљ. сабора развијала ова ствар. Императори су и носле тога присвајали власт именовања, а црква је бранила слободу избора. Већ цар НикиФор (ио Тћота881п-у) тцнекаЉ 81§'1)И'ег рготи1§ауН 1е§-ет, срт ргоћШеге!, еИо-1 срсетсршп уе1 огсИпап Ер18соршп С11га абвепбшп 1трега4оп8. Ер18Сор1 Сјп1с1ат АиИсо т1есИ соп1а§1о е1 1е°'1 8чћ8спр8еге. Али за то за иатријарха Полиевкта вели Јоаппет ^егтзсеп, Мсерћоп тЂег&сТогет е4 зиссеббогет ас1с1ис1 иоп аше роШн, и! 1трега1огИб отатепИб т81§П1ге1, циат ге\ Т оса1а аћ ео еббе! 1ех, ИћегМЊиб Есс1еб1ае изсре ас1ео сопћппеИоза, не хтеде дакле цара помазати ире него што је уншптио закон тај, којим се крњи слобода цркве у избору енискона. И цркве, које су притиснуте јармом сараценским — наводи даље Тћот. стењале, за^ржале су овај вид слободног избора. И после тога наступале су разне мепе, црква се борила за канонички начин избора (а тај је без сумње нзбор, у ком иресудни утецај имају епискоии) императори су ингеровали и вршили пуно узурпација. Те Фазе, разне карактеристичне примере из историје избора епискоиеког забележио је Тћотазз. али овде није место, да их доносимо, него ћемо само навести закључке, које изводи оп из исгоријских нодатака о избору енископском до пада Цариграда. И на истоку и па занаду до тог времена : 1. Епископи се бирали. 2. Бирачи су бивали или сами епискоии или нрви међу њима. 3, Неког утицаје имали су владари (1п раИет аИсцшт уепегшП Ргтареб 1етрога1е8). 4. Они су еиисконе инвестовали. 6. Аукторитет владара ири изборима готово увек изгледа да је нри изборима претезао било из потаје (рег сшпси1оз) било цростом и отвореном силом уз неустрашљив отиор цркве. 7. У оноликој поквареноети врло се ретко стално одржавала једна дпсциплина и чували канони и т. д. Из свега тога сејасновиди штаје смисао 3 кан. VII. всљ. саб. или 30 аи. правила, даље који се избор може сматрати за каноничан. Тај канон васељ. једног сабора није се могао аброговати никаквом новелом иа ни синодским закључкомједне партикуларне цркве. Црква је друкче чувала основе свога законодавства, иначе, да се није активно и пасивно одуиирала сваковрсној навали са стране, особито док је била у иотнуној онозицији ирема имнерији, која јој је одрицала право на живот, ие би се била одржала. Друкчи ноглед има црква на питање о одношају црквеног и грађанског права (гл. Цркв. Право стр. 52) а цезароиапија, које је у ствари доста