Српски сион

Бр. 26.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 437.

било, на је има и данас, може се триети, кад се мора, али се ие може иримити и бранити као црквено правно начело, ако не ћемо да сиђемо с основа, који су цркви ноложени. И поред наведених недосгатака сматрамо ову најновију радњу пр. енискоиа Пикодима за добит наше сиромашне црквено нравне књижевности. Ко буде цроучавао каноне на основу овог зборника и ових тумачења, тај ћс их много боље знати и разумети него ако се буде служио Крмчијом. Тај наш званични зборник нун је недостатака, тексг канонау њему је синоптички, има у њему доста застарелих делова, па чак и лажнн даровни лисг цара Константина напи Оилвестеру, којим би се, кад не би та измишљотина била опће позната, могао бранити примат напски.

Држимо да је крајње време, да се изда и за нашу партикуларну цркву бољи и критичнији зборник. Ми би морали боље неговати црквено правну свест, а то се не може ностићи нашим званичним зборником, који је исто тако нејасан, као што су збркани наши црквсно правни појмови. Устројствени основи цркве не смеју се рушити, ако не ћемо из основе да пољуљамо зграду цркве Христове, они се не могу мешати без корените реФорме у установи, а наш индиФерентизам и у том иогледу, наша неначелност јесте у право опаена и неутешна. Док то не буде, с коришћу сс можемо послужити овом радњом иреосвећ епископа далматинског, која желимо на корист наше црквено правне књижевности да се доврши. проФ. М. Ј.

Б Е Л Е Ш К Е. — (Радња епархијских власти епархије бачке.) Епарх. административнп одоор бачки —< одржао је дана 20. јуна (2. јула) о. г. пре подне иод лредседннштвом преосвећеног Господпна Епископа Германа ОпачиЛа своју редовну седницу н у н>ој решно следеће: Узео је на знање одговор впсл. саб. одбора у ногледу фонда за зидање енпскопске резиденције у Н. Саду. — Узет је на знање отпис високоистога, којим се уиравн овој до знања ставља, да је плата дневничару-писару у канцеларији. еиархије бачке у течај стављена. — Узете су на знаље одлуке истог внсокославног Саб. Одбора, којима се уложени од стране Ане уд. Димитријевића из Новог Сада у иогледу парохијала; односно од сгране срн. правосл. црквене општине новосадске у погледу нотврде Ђ. Кр. за скупштинара; односно од стране Ст. Н. из Ннђије у погледу поделе стипендије из закладе Ст. Николића. којом новосадска онштина рукује — иризиви нротив односних овостраних одлука одбијају, а нападнуте одлуке потврђУЈУ- ~~ Узет је на знање отпис висл. Саб. Одбора, којик се од стране ове епарх. управе нодиесени предлог у погледу разрезивања верозак. нриноса одобрава. — Позвани су сви окр. протонреевитери, да у смислу односне одлуке висл. Саб. Одбора у датом им року известе одбор овај: колико је од

стунања кр. рескрипта од 10. авг. 1868. год у живот редуковано у иодручном им иротопресвитерату парохија, односно колико је услед тога постало „залишних сесија" и у чпјем се поседу исте налазе? — Унућени су окр. нротоиресвитери. да у нредмету истеривања односно осигуравања старпх саб. трошкова посредују код дотичних дугујућпх општина. — Упућена је благајница епарх. фонда, да за будуће иодмирује путне трошкове оним протопресвирима. који као изасланици консисторијални нрисуствују испитима из веронауке на државним средњпм школама и нрепарандпјама. — Услед извештаја Е. III. Одбора бачког о спроведеној истрази и донесеној нресуди нротив Ћ. К. учитеља у II. — лпшен је. како исти учитељ тако и још друга шесторица активиог н насивног бирачког права на 6 година због недовољне црквене свести. — Узети су у расправу рачунп манастира Ковиља од год. 1893. и 1894. заједно са свима овопредметнгш списима, а наиме: иримедбама овоодборског рачуноревизора на псте рачуне, као и објасњењима манастирске уираве на примедбе и напослетку комисионалним извештајем и заннсником на овострани налог од 23. нов. 1894. бр. А. 0. 1451/517, ех 1895. овамо поднесеним. По установљењу стања сгвари, а нанме у погледу: 1. Рачуна за год. 1893. да су у тим рачунима три веће своте раехода и то: 350 фор. за купљеног