Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 469.

А када су дошли у нуетињу, апостоли научени од својег божанственог учитеља милости и човекољубљу — брину се за народ, да не буде гладан, те приступају Христу и веле му: „ноћ је већ близу отпусти народ нека иде у град да куни себи хлеба." А Христос им рече: .нодајте им вн јеети." И апгстоли, ма да су имали само пет хлебова и две рибе, што би тек довољно било на њих дванаесторицу да се нахране, инак са великом усрдношћу и радошћу послушаше свога учитеља, јер су од њега научени билн мнлосрђу, научени су били да гладног пахране, жедног напоје, да страном сваку л.убав и услужност указују — те с тога својих пет хлебова и две рибе дају народу. Апостоли су презирали телесну угодност јер су за њих сиремили са.мо пет јечмених хлебова, но више су се старали о томе, да душу своју насите благом небесним, благом вечним. Из овога се дела апостолског можемо и ми л,уб. моји ноучити, да је душа преча од тела, можемо се ноучити, да и када мало имамо хлеба или другог каквог добра, то и од тога малог дужни смо дати ономе, који ни мало нема, дужни смо гладног нахранити, страног у дом свој увести и сваку му услужност и снисходл>ивост указати. На као што је овде Христос пет хлебова и две рибе својом божанственом моћи умножио тако. да је њима нахранио пет тисућа људи; — тако и паше мало добро и иметак ако милостивог срца будемо, умножиће Бог својом помоћу и благословом. „Хриетос еиаситељ када је примио нет хлебова и две рибе погледао је на небо и благословио их је." Тиме нам је показао, да је од Оца с' неба дошао н научио. нас је: да када нриступамо трпези да се наситимо хлеба и хране, коју нам је бог дао, ирво треба да се Богу помолимо да нам благоелови јело и онда тек да једемо. „ II када народ доби хлеб једоше сви и наситише се." Прво јс, дакле, Христос овај народ наситио духовном храном, јер их је прво учио и говорио нм о царству божјем, а за тим их је наеитио и телесном храном, хлеба им је дао. Штоје Христос заповедио народу да носедају на траву, тиме их је научио да буду смиренн. А што им није ништа више осим хлеба и рибе дао, тиме их јс научио умерености и уздржадвости А што је свима дао разделити храну, тиме им

је иоказао, да су сви једнаки и равни. „И накупише комада што нреостаде дванајест пуних котарица". Пет хлебова изломио је Исус и делови хлебова ових у рукама ученика умножаваху се. II на дивно чудо, то умножавање хлеба, све дотле је трајало, док се сав народ није наситио тако. да је још и дванаест котарица комада преостало. Исто тако разделио им је Христос и две рибе и одњих је преостало делова. Тиме, што је Христос не само хлебац умножио но и рибу. показао је, да је Господар и над земљом и над морем. Па као што је тада Христос но својем великом милосрђу нахранио народ; тако и нас све данас храни милостиви Отац наш небесни. И данас нама, љубазни Хришћани, Бог даје храну и лебац свакидашњи и то тако: да се ми од те Богом благословене хране у изобиљу нахранимо и наситимо, те данамјош и преостане да гладног нахранимо, да бедном и сиромашку дело милости учинимо. А за ту велику милост божју дужни смо ми уз неуморни рад свој непрестано Богу се молити, име божје славити и благодарни му бити. А у пустињи Христос Спаситељ учинио је ово чудо за то, да не би когод иомислио да је из оближњег којег града куиио хлебове, те њима наранио толику множину народа. А ово је место било пусто далеко од свију градова. Па чему се можемо правосл. Хришћ. ноучити из данашњег с. Јеванђења?. Као што је силан народ овај изишао из градова својих и ишао за Христом Спаситељем, који је у нустињу дошао, тако и ми л,уб. моји изиђимо из метежа и немира земаљског живота нашег, одбацимо злобу, завист, лукавство и освету, угушимо страсти и жеље телесне, те иокоримо тело души. „Јер је свако тело трава и све добро његово као цвет нољски" (Исаија гл. 40, 6). Умртвимо, дакле, тело евоје за стра сти и грешне жеље, па ћемо нримити венац живота, који Бог обриче онима који Га љубе. И хранећи се благоеловеним хлебом божјим добићемо разрешење од многих и љутих грехова својих Јер и овај многи народ да није градове и куће своје оетавио и у пустињу дошао, не би ни њихови болесници и немоћни здравље добили, и не би им ни храна од Христа благословена и умножена била. Једном речју не би били обасути том великом милошћу Христовом. А Христор