Српски сион

стр. 468.

„ОРПСКИ СИОН."

ср. 28.

од г. 1864 п 1875, која су изашла у Русију клагослокЈНЈ(/иа свАТ"кишаги1 сгнода. Али и руском старом издању од г. 1755 гласи тај стих: Олкннакх же царк, с/ибтисд, и вса 1{рлил»а сх нил1х. Кад је номина,тив Герлилчх, онда се мијења но о-врсти мушкога рода у . еднинп : 1 е р л и ,и ж, I ( ^ л и а ит д. А кад је номинатив 1{рлил«а, онда се мијења по о-врсти средњега рода у множини. А да је тако казује нам грчко ш 1гроао1и\ш. и локал ииожине, који често долази у нашим црквеним књигама: вх 1флилгк^х. Облик лил»а долази у свијем издањима, па и у Сарајевском у стиху 5. а у глави 3. од Матеја: Тогда ис^ождаше к& н(Л1б 1«рлил»а н вса 18= деа и т. д. Дакле град та 1ероа6Хи[ла гласи у црквенословенском плн 1{рлил1х или ли,иа. Али у свијем издањима долази та ријеч са знаком празнословљења т. ј. увијек долази скраћена па и у самом сарајевском издању. У сарајевском издању гдјегдје је са које

ријечи знак за празнословљење скинут п ријеч сасвијем потпуно исиисана Али то није свуда, ?:од сваке ријечи чињено у јеванђелију. Гдјекоје су ријечи као што су и 1(рлнл«х и 1 ~с$лил1а остављене са знаком за иразнословљење, а то је штета што ннјесу све ријечи потпуно исписане, да бп се свако нетачно читање избегло. Ријеч I е р л и Л1 х без сваке сумње ја бих читао 1ер8сали<их, јер тако долази и у старим старословенским споменицима, али 1{рлил»а долази потнуно исписана и [{^осолнлЈа та '1гроа6Л1>|ла, иремда ја држим да се у нашој цркви свуда изговара 1ер8салил»а, а, тако и треба. Да би се овако што избегло, што би нас на криво читање можда навело, боље би било да је одбор, којп је приређивао јеванђелије сарајевско, све знаке за празнословљење поскидао и нотпуно све ријечи исписао, као што је то чинио код „Апосшола." Карловци. Јован ЖивановиЋ.

БЕСЕДА У ОСМУ НЕДЕЉУ ПО ДУХОВИМА. Мат. XIV 14,-22. (Зач. 58.) Прерадио и говорио М. Нопадпћ.

Милостиви и човекољубиви Бог увек се, православни Хришћани, брине и промишљава о епасењу нашем, те иам је ноставио божанствсним душевним добрима многе и различне трнезе за духовно ноучење наше. Иза ове трпезе позива нас. јеванђелски и божанствени глас и нуди нас, да са те богате трпезе наситимо душу своју духовним хлебом са благословом Христа Вога нашег. И многи су позвани, шта више сви су иозвани, да седну за ову трнезу, јер и све људе позива на спаеење милостиви Господ. II заиста жалосно би било, било би достојно многих суза и илача када би ми са лсњоети и немара своје, нропустили тако драгоцена блага, те се о спасењу својем побринули не би. А да ми. љубазни моји, за ту духовну трпезу дођемо не требамо ни многог нивеликог труда, нити смо принуђени, да за злато и сребро та добра на триези тој нредложена — купујемо; него нам треба само тврда вера, жарка љубав и топла нада, па да ее без Ееликога труда, без злата и сребра удостојимо тих божанствених духовних

дарова. Па када би на иослетку били обузети и болешћу, трудовима, сиромаштвом и другим бедама и невољама, то ни онда не треба да клонемо духом, ни онда не треба да смо лењи и немарнп, — но све треба да трпимо и сав труд да нодносимо, само да наситимо душу своју божанственим хлебом, благословом Христа Бога нашег. Веру, л.убав и наду ако у срцу својем имали будемо, онда ће Господ наш, који даје храну гладнима, и наше душе наситити тим душевним вечним благом тако ието, као што је негда еа пет хлебова насптио пет тисућа људи. А о том нам данашње св. Јеванђел.е овако нрича. (Навести треба текст св. јеванђел>а у преводу). Кад је Христос Спаситељ чуо, да је безбожни цар Ирод погубио св. Јована Крститеља, ушао је у лађу те је отишао у пустињу на само. Но народ ипак није Христа Спаситеља оставио, него је са великом вером и љубављу за њим дошао, да слуша слатке божанствене речи његове. И Христос емилова се на њих, ге све болесни ке и немоћне међу њима исцели.