Српски сион

Стр . 472

„СРПСКИ

Б р . 28

ђеље 4. Ј1ук. недеље (21) зач. 35. (Брош. 33.) и отуда је то, да ,је4. Лук. недеља у горњој таблици некад ио реду трећа, анекаду истини четврта. II.) Друго иравило о ианимкама наређу.је, да ее јеванђеље 5 Ј1ук. недеље (22.) иач 83. има увек читати у недељу од 30. октобра до (3. новембра (Брош. 33.) с тога је 5. Лук. нсдеља у таблици час по реду и броју 6-та, час 7-ма, а никад 5-та, као што је то по руско-словен. јеванђељу. На оба ова нравила изнећу своје примедбе, кад будем расправљао четврто иитан.е: .0 минејским (месечним) недељама". III.) Треће иравило о изпимкама каже, да се у недељу пратиапа има увек читати јеванђеље 11. Лук. (28.) педеље, зач. 76. 0 овоме '.е бити говора. кид будем расправљао идуће, треће снорно питање: „Нма ли неде.т>а праотаца поред посебног имена н своје посебно јеванђеље?" 1 IV.) Пето правило о изнимкама наређује, да се од 9. Лук. (26.) недеље, зач. 66. има нрећи на 13. Лук. (30.) недељу, зач. 91. (Брош. 34.) Чудновато! Па кад ее увек са 9 те има прећи на 13. Лук недељу: за што онда грч. јеванђелистар каже, да је 71. Лук. зачало јеванђеље 10. Лук. недеље, кад то јеванђеље никад није 10-те, него 11-те, односно 12-те Лук. недеље? А за што онет каже, да је 91. Лук. зачало јеванђеље 13. Лук. недеље, кад то јеванђеље никад није 13-те, него увек 10. Лук. недеље? Недеље скакати не могу ; оне само редом једна за другом сљеде. После 9-те не можс доћи друга, него само 10. недеља. 11а зар оида није и бол>е и ириродније за јеванђеље 10. Лук. недел.е одредити не 71. Лук. зачало него 91. Лук. зачало, и рећи, да је то јеванђеље 10. Лук недеље; него рећи, да је 91. Лук. зачало јеванђеље 13. ,1ук недеље, па онда — тако рећи — без нужде и невоље сгваратл неко нравило ,> сказању Лукиних недеља и одређивати, да се са 9-те нма прећи на 13. Лук. недељу ? Правило о скакању Лукиних недеља отпало би, да је речено: 66. Лук. зачало је јеванђеље 9. Лук. недел.е, а 91. Лук. зачало јесте јеванђеље 10. Лук недеље и т. д. те би онда — и но грч. јеванђелиетару — иоеле 9-те додазилано природноме реду 10. Лук. недеља, као што је то н у руско-елов. јеванђељу, с том само разликом, што би — по грч. јеванђелистарЈ јеванђеље 10. Лук. недеље било 91. Лук. зачало, и дала рећи која У осталом знамо, да ни ио

а ио руско-елов. јеванђељу било би јеванђеље те недеље 71. Лук. зачало. Сад: које је боље, које иравилније; и морају ли зачала нојединих јеванђелиста тећи по реду, или могу и на прескок — о томе би ее. можда, руско-<'лов. јаванђељу зачала појединих јеванђелиста нс теку увек по етрогом реду, него има и ирескакања; на хоће ли бити вшпе или мање, већих или мањих скакања код зачала иојединих јеванђелиста, — то, држим, не мењатолпко ствари и не задире у правилност читања јеванђеља. V.) Ни 10. Лук. недел.а — по грч. јеванђелистару — -иема евога еталнога места; иона је час по реду 11-та, чае опет 12-та, али иикад 10-та ; некад после 13-те долази 10 та, а други нут после 13-те долазп 14-та, одноено 16 Матејева, иа онда 10. Лук. недсља. За што то? Ваљда за то, што испред 11-Те треба увек да је 10. Лук. недел.а ? По чему се 71. Лук. зачало назива јеванђељем 10. Лук. недеље, кад ее то јеванђеље никад не чита у ®актичну 10. Лук. недел.у? Као нгго видимо, крај грч. јеванђелистара морамо још и випге да сс заниткујемо, како је то, за што је оно ? Или јсваљда то због тога, што нам он јон1 довољно раеветљен и разјашњен није; што га немамо у евој опширности ? Видесмо, да - по грч јеванђелиетару - не Лукине недеље, него зачала Лук. јеванђеља теку другим редом, пего игго је то у руеко-еловен јеванђељу. а на име теку в.пше на прескок. Па да би било једнообразности у евима нравослав. црквама: то би изаеланици појединих иравоелав. цркава могли иа н требалп ствар исиитати и претрести, те закл.учити и утврдпти, како и којим редом да теку зачала поједпних јеванђелиста: по реду или на. прескок. А мислим, да би бол.е било — ако ствар захтева — удееити зачала на прескок, те низати недеље редом; него ли уде сити зачала ио реду, па онда стварати читав низ правила о „изнимкама" и екакаи.у недеља. Одговор на друго епорно питање је : подела недеља у руеко-словенским јеванђељима није по грешна, јер је онака иета. каква је и у грчким, старим еловенским и ербуљским јеваиђељима. „Назив редовних недел.а" ,је онакав, како је и у грчк. јеванђелистару. Зачала Лукиногјеваиђеља у грч. јеванђе ! истару не теку оним редом, којим теку у руеко-словенском јеванђељу ; и у томе је разлика између грч. јеванђелистара и руско-елоВеНСКОГ јеванђеља. (Наставиће се.)