Српски сион

О тр . б 1«>.

„СРПСКИ

СИОН."

човекоЈзом. Св. писмо ми читамо и тумачимо, како нас је томе научила црква Христова, еветитељп и св. оци њезини; а намарени је читају и тумаче, како је то воља ио неком грешном човеку, коме је воља његова преча од воље божје, а греншост умовања његова милија од евију накона божјих и све пауке Христове цркве, од све науке најсветлијих и највећих умова еветител.еких. Да, браћо мила, назарени иреиисаше кн.игу св. иисма нашег, изнесоше је из наше цркве, каменом се бацише на њезину светињу и онда рекоше — да им је од Бога дана! Преиисаше нашу књигу иа ипак веле: само је ми имамо; нама је само дана. Обесветише ју па ипак веле да им је од Бо1а дана. Ето, таки су вам то људи божји. Веле, е хоће да добра чине и да се Богу умилостиве. Благо човеку сваком, који тако хоће и о томе ради. Али ко тако хоће и ко тако чини, тај не бега из цркве, Христом основане; тај не обешчашћује крст распетога Госнода; тај се ке одриче светога крштења; тај не одбацује заједницу са Исусом Христом, заједницу с Богом? Ко тако хоће и ко тако чини, као што говоре назарени да хоће да чине, тај се не баца каменом на олтар божји, тај не избацује из кућа својих светитеље и богоугоднике, тај не гаси воштанице и кандила; тај пе еклапа норородицу без божјег благоелова, тај не спуигга у земљу еамртника без молитве црквене; тај се не одриче крснога имена? Ко хоће да се зановедима божјим научи и да добра дела чини, тај не затвара уши своје нред зановедима божјим којима нас црква божја и реч божја учи; тај не одвраћа очи своје са ликова светитеља, који целог века свога добра дела чинише и Богу годише. А назарени баш, ето, тако баш, тако чине. Но да се запитамо даље. Хоће ли назаренп да се рад грехова евојих покају и да се у жпвоту своме поправе ? Благо оном ко о томе ради и за то се брине. Али зар наша црква и вера не нозива свакога од нас на иокајање? Зар св. наше Јеванђеље не учи да „Бог не ће смрти грешника него да се грешник покаје"? Шта впше, зап црква п вера наша не јемчп грешнику, да ће се опростити греха и да ће га Госиод номиловати, ако се искрено нокаје? Зар у црквн нашој и вери нема тајне покајања, која позива, да се грешнпк исноведи и покаје? А кад се исповеди и покаје, зар му црква наша не даје да ее нрпчести свете крви и тела Христова п тиме га -зар не решава грехова и не измирује с Богом милостивим ? Зар му тиме не лечи душу, н не пружа утехе и паде у Бога; зар га тиме не крепп и не храбрп на добра дела и на љубав нрема ближљему своме; на еве врлине хришћанске? И зато онај, који у истпну хоће да покаје

грехове своје и да се иоирави добрим делима, тај не одвраћа лица свога од елужитеља божјег олтара, тај не бега из цркве божје, тај се не одриче крста Христова. тај пе одбацује свету причест. Не; нсго долази у храм божји, стуиа скрушен пред слугу божијег и пред лице распетога Хриета, отвара Богу душу, исповеда грехове своје, моли опроштај тих грехова, обећаје Богу да ће се понравити и добра дела чинити. И тако исповеђен и нокајан приступа слузи божјем п светој чаши живота, да се причести св. крви и тела Хрис.това, да души својој мелема, — мира и спокојства нађе. Тако чини, ко се каје и ко добро чинити жели. Ко тако не чини, реч му није истинита, срце му нпје чисто, тај се пренемаже; тај вара и сам себе и друге. Ето-, тако чине назарени. Наша црква и вера учи и заповеда: Љуби Бога свом душом, свим срцем, свим мислима својим; љуби ближњег свога као сама себе. Та она учи и заповеда: љуби н непријатеље и своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе, н молите се Богу за оне, који вас гоне. Наша црква и вера учи: што ниси рад да ти други чини, ие чнии ни ти другима; а шта хоћете да чиие вама људи, чпните и ви њима. Наша црква и вера учи: не уби, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно на другога, не о!ожели нипгга тј 1 )е. Наша црква и вера учи: пе куни се криво, а испуни што си се Господу заклео. Ако те ко удари по десноме твоме образу, обрни му и и други. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу да узме, иодај му п хаљину. Наша црква и вера учи: Чашћу један другога већег чините; не будиге у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу. Надањем веселите се, у певољи трпите, у молитви будите једнако. Радујте се с радоснима, а плачите е илачнима. Будите једне мисли међу еобом. Никоме не враћајте зла за зло. Имајте мир са свима људима. Не освећујте се за себе. Ако је гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедап, напој га . . . 3 >удите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небесни. Ето, браћо мила, тако учи паша црква и вера православна. А има ли лешпе, има лн светије науке од науке те?! Нема и не може бити, јер та је наука од Бога нам дана, са неба пам послана. Нема светије науке, п пе може је нн бити, јер ту је науку Син Божји, Господ наш Исус Христос свету дао и оетавио, да се на њој учи, док је света н л^уди. А ту пауку божју где чујете и слушате? Зар нисте, ево, у дому божјем од којег назарени бегају; зар нисте у цркви својих праотаца, на коју се назаренн каменом бацају? Зар ту науку ево ја не говорим у храму божјем? у храму цркве наше свете православне коју су