Српски сион

Б р . 33

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 551.

онако опширно нрибележити : шта је сведок Јовица Белич и:ј Титоша нри исиоведи заклетвом исказао? Ево дакле тог сведока Белича за кога горе нод знаком ** рекосмо, да ће у току овог нриказа бити још разговора. У горњој белешци сномиње се и покојни Владика Максим Гавриловић а тај је био Епискон јерархије мохачке и сигетске од године 1721 —1731. Да изређамо овде и оне друге ситније белешке, које целу последњу страну листа или корице заузимају, и које од речи до речи овако гласе: „ЕВкх 8 лиишц8 старац". ,,Њтар Тадичх преседх сски за Дш8, Дк>= вица П {трова пол Лке коска Лсгав О тоаих Лжг<на 1Ц1еседх ко есжп сши за Дш8." ,,Д1аишх П01ГА К$кашнн пресед ко есжи ПЕШКИр ЧИрИ Па СПО/ИЖ"А." ,,Њшо К8зл»апх Цкбнч-А пресед на есжх. СОц. Ц кјичх ^твннх ДалЈАнЛ за Дш8. ^писа Л1арко ИгнатУек из апаре иреседх сжн, и До дићнцн /Иаринкј ^писа 1Ланх и ^иати его

Дивна еданх преседх и до/иаћица Бовиика на сполннх Дивни Живк8 и /Ишнтш«. Петар Е8кокх из Мжа вмики Оарандарх Лстав . . ." ' ,,Качкала 1Ланх стари кнјзх уписа на Лкфбк« чит8л8 един преседх сад: „Е р е /И ж". ,,Ј5писа Нндрја ТалЈановича Жаћи. Дкжици К8кс8 и секи и Латинки и Оавки, Отанки Г1(тр8 Марји Ћ8рћ8, Иани не л»али пешкира. ,,& /Иажар Кои Касилх Ч^кличх и Петар К8кчин вратк ш 0атол»ира уннсанагш в Манастирх нашх како продали 8 слатине ПонЈавич«Л4х дрбгогх конЈа /Ианастирскога коее сшнил« 8злш!8осе. Зато скедок 0Лдор Лазичх". С овим завршујемо приказ протокола „испок^дакши^сА-' од 1'од. 1735. с тим додатком, да број иравославних Хришћана који су се поменуте године о ускршњем посту исповедили по повијем срачунавању износи 3157. душа, а не 3463. као што се то у току приказа овог више нута помињало, с тога се задњи број 3463. исиравља са бројем 3457. Српски Ковин. Максим Лудаји!.

Две знамените исторцјске с Приликом овогодишн.ега мога путовања ио неким местима некадашњега вараждинског генералата, који је у потоња два века велику улогу играо у иовесници српскога народа, срећа ме нанела са двојицом пријатеља у Плавшинце, убаво село, удаљено од града Копривиице на југоисток тако за један сат колскога путовања. Одсео сам са поменутим мојим пријатељима, као гост, у кући мога од скора времена познаника и честита пријатеља пои-Аксе Грубача, кога околно млађе свештенство због н.егова добра и ноштеиа срца назва својим „стрицем". Била је баш недеља, кад стигосмо у ноштену кућу нои-Аксину још доста за вида. Добри нои-Аксо дочека нас, што но реч, иравим српским гос/гопримством, које је добро иознато и нашем (пакрачком) високопреосвећеном господину епискону Мирону. ком је сваком приликом — кад га нут у ове крајеве нанесе, — мило свратити и понешто времена проборавити у кући

ш у цркви ПлаБншначкој. поп-Аксиној. Поздравивши се са домаћином и домаћицом и мало оданувши од пута, замолимо оца Аксу, да нас мало по селу проведе, а пре свега да нам нокаже цркву, која је већ споља носила на себи биљег велике чистоте и уредности. Та већ онај ред и чистоћа, која у кући Аксиној влада. давала ми је права да мислим, е ћу исто исто такав ред и чистоћу и у цркви његовој наћи. И нисам се преварио Кад у цркву уђох, красота ме је њена као и моје пријатеље — без икаква ласкања — задивила и опчарала. Црква у дивном стилу на свод зидана и сва бојадисапа. Акустика као у ретко којој цркви! Нико не би рекао, да је то сеоска црква; могла би се многа варош њоме нодичити Живопис на новом иконостасу мајсторски. Радио га уметиик Боцарић пре 2 —3 године. Дуго смо иосматрали сваку икону дивећи се њеној уметпичкој изради. Честитасмо оцу Акси на својском заузимању његовом око улепшања