Српски сион

С тр . 552.

„СРПСКИ

вр . 33.

и украшења цркве и пожелисмо му, да се многи и миоги млађи свештеник у ревновању свом за цркву своју на њега угледа! Посматрајући тако ову лепу богомољу српску потанко, смотрим две велике — грдне слике измоловане на дебелим растовим даскама, ирислоњене уза стубове, који деле мушку од женске пренрате, па заиитам оца Аксу : а какве су ти ово слике? На што Аксо одврати: те слике су биле на старом иконостасу (који је 1893. године замењен новим) а место им је било — мислим да рече, —- испод икона престолних с једну и другу страну царских двери. Размотрим их добро и видим. ца оне иредставл.ају велику историјску важност, те га умолим, да ми дозволи да их сутра за дана још боље нрегледам и оиишем за који наш лист. Он ми то радо дозволи. и ја сутра даи на тенани прегледам и опишем их обадве, и ево тај опис шаљем „Српском Сиону". Слика и једна и друга једнако су велике. Ширина и једној и другој износи заједно са дрвеиим 8сга широким прио обојадисаним и местимице иозлаћеним оквиром 143ст, а дужина 111ст. То је ето што имају заједничкога обе слике, а сад да опишем сваку за се. П, ва слика нредставља историјски догађај из IX. столећа, како цар Василије Македонац даје привилегију Србима и Хрватима, да се могу населити у његовим земљама. — У царској одаји, са 4 прозора, стоји у средини пред великим, засшрачем застртим столом, цар Василије обучеп у зелену златом, сребром и драгим каме I ем украшену одећу са крстом на грудима који црквеној врнци виси, те држи у десници царски скинтар (жезао) а у левици васелгну; па окренут Хрвату, који му с леве стране стоји. говори му ове речи : К ецностх сокер= шенл похкалидостоина. Хрват, који је упро свој поглед на цара, држи у левици скип тар, а са три у вис подигиута прста деснице руке полаже цару заклетву на верност. Хрват тај русе је косе обријане браде и бркова, има на себи хаљину модре боје, а поврх ње заогриут је црвеном кабаницом Преко дољне хаљине пружена му је преко прсију црвена лента сребром извезена. Над главом његовом чита се овај

(ситнијим словима) занис: Козложн или твое на нлсх и к^ди ндл1х Црх и повмитслх, с8дн Милгл Правд8, и СС зла насх и зе/ии8 и гради нлши врани, верни до крови теке китн кијнјлкј :. Цару с десне стране стоји Србин, такођер као Хрват русе косе, обријаних брка и браде, обучен у народно одело и то: дољна му је хаљина црвена и опточена златом, а горња т. ј кабаница је модра и опточена сребром, а врх ње је нреко прсију црвена сребром извежена лента. У десници држи скиптар и штит са сриским грбом (бео крст са 4 оцила на црвеном нољу), а левицу са нружена три прста метуо на сред груди. Над њиме се иалази овај занис: Живи слКжити овецшлк« вериост'1к> теке цр8 НЛ1ШЛ18 и подрбчни китн повелжио твоел\8 ; ксл когатства нлшл и чедд наша нод влјстк твон> докроволно кле гко!о предаетсл: Над самим императором Василијем чита се овај крупнијим словима нацисани запис : Млсше Жакедонанинх КлАГочестнки Црћ греческш Повелителк влстока и занада, Ко дка= десетол(х лете ЦарствованЈА скоего вх Цаце= граде: Херкатож н Ое(Ж0ЛИ1 даде населенУл ксеи зе<илн мже (С нк^-л КроацТл\ и Ое^кТА на= рнцаетсА: кх лет8 Хј)ток8: 886. Л1е:. — :. КаронТА, частк вторад : . ли : 1016: сти^ : Ц: И збиља сам нашао на том месту Баронијеве новести сномена о том знамеиитом догађају. 11а столу, иред којим имнератор Василије стоји, налази се еванђеље, крст, прстен, мач, венац, златан повац на црвеној врнци, и царска иовеља на иергаменту, утврђепа царским нечатом. Повеља гласи: Сецкн и Кроати изволише под властк наш8 внтн господство и чесгк иј насх да в!>д8 всегда наследнти, по законВ своел|$ да с^дбтх жити вх села^х и града^х, да к8д8тх сокок> сКдитн Н()авд8 кх зел1ЛА\х н народа^х, ^калите Кога, секе и лине ца^а своего н^ослаклАнте, того кресто^их, секе и зел\лк> л»ечел»х краните н зафифаите Испод целе те слике одоздо иротеже се намолована исиружено испресавијана бела врпца са овим у стихове сложеним записима: Испод сриског грба: Крестх, оцила, Оерклш сто/Лт& напнсани, Радн креста ко отечестке лшоги прие г% крани.