Српски сион
В Р . 33
„СРПСКИ СИОН."
Исиод царскога стола: И лјлт /, лшоги Новкш Рил1х Кга ксцјони I. Когх оутв^дн единх Рилккх л ш лшогн 0ј>они : —
И најпосле исиод хјжатскога г])ба: Кј>011Ц1А БМКШ Н ЧЈрВЛЖНКШ ВИДХ НЛ СЕЛ1К Н0Л10 ЗрНТСА, Рлзно звлти счасти и Форт8н8 лнштса : .
(Свршиће се).
&
д о п и с и.
Сентандркја. На Вслику Тоспојину. 1895. Хвала милостивоме Богу м свима врлпм прилагачима, који допринеше, те смо 10. (22.) авг. о. г. тако жељено очекивана нова звона овоместне Саборпе цркве угледали. Ме могу нронустити, а да свечаност оку и одушевлен.е, којим су ова звона од страпе сриско-православног овоместног становништва нредусретепа, барем у најкраКим цртама у цеп.еном листу овом, ради вечне успомене ие обелсжим. Већ и:( рана .јутра, тога дана, цела нам је варош била у ванредпо свечаном об.шку. Наше врле Српкиње госнође, а на челу благор. госпођа IIетронела Думча, спремише си.ше лепе венце, и искупише све српске девојчице, које су биле у белом свечаном руву, у српску школу, пред којом је местног ватрогасног друштва гласба свкрала српске пееме; а народ ее силан слегао на пијацу, да се одавде крене иред звона, па крај вароши. То је било око 10. часова пре нодне. Уједан мах, чула се из далека пуцљава ирангпја И то је био знак, да су звона из Буднмпеште у село Калаз стигла. Кола, на којима су звона иошена, до Калаза, коњн су вукли А од Калаза до Сентандрије накићени волони Пред звона је у Калаз изашао наш вр.ш нредседник висекор Г. Евген Думча, градоначелник, еа више чланова општине наше, Колико је одушевлеље п у овом селу било, то се готово онисати не да. Све је то било у свечаном оделу. Звона звоиише. ирангије пуцаше, а народ се сав сиегао, да се нагледи лепих звона ееитандрпјске катедралне цркве. Овом је нриликом г. парох Калашки К Николи11, у врло лепој беседи по.здравио нашег врлог председппка г. Евгепа Думчу, и са најтоплијим рсчма нзразио му је хвалу на заузимашу његовом око благол.епија црквеног. После овога па .'5/4 часа, и оиет зачу се нуцњава прангија из ближе, са краја вароши; што је био знак, да су звона веК близу Сентандрпје. А то исто јавио је и једап коњаник сакупљеном народу на пијаци. Уелед овога крене се силпи свег пред звона. Кад су иста на крај вароши стигла, обложена буду са силним вепцима и тракама. П тако уз нуцњаву ирангија и свирку ватрогасне гласбе, по1јс одавде ејајна свита, пратећи звона, пред којима су кон.аницп, млади Срби јахали, пре.ко вароши саборној цркви. Овде ее тек слегла сва Сентандрија, без разлнке вере н народ-
пост Свако је то био свечаношћу овом, која је у читавој вароши цео дан трајала, раздраган. Певање, свирање и весеље, чуло се на све стране. Други дап, т. ј. 11. (23.) авг. намештало се на звоннку постоље, које је од гвожђа. А 12 (24.) авг. уз нуцњаву праигија, н милогласног бру.јања звоиа свију овоместпих правосл. храмова, у нрисуству силног народа из мес/га и околипе, буду ова звона, топлим молитвама. виеокодостојног госиодина архимандрита и патријаршког мандатара Платона Телечког, уз асистенцију Корнилија Чунића и Јована Пачариза, пароха Сентандријског Адријана Станишића, јеромонаха, Георгија Марјановића протођакона и конз. бележника и НавковиКа ђакоиа и катихете на држ. гимназији у Сомбору, свечано освеКена, којом је ириликом иарох сентадријски К. ЧуинК сходну беседу изговорио, којајеса „живио" проираћена била. При еветом чину овом, свештенство је заокружсно било са школском женском децом, обучсном у белим хаљинама која су велике воштапице. искићсне са богатим свиленим тракама, у руци држала На једној од ових трака, која је од тешке беле свиле, дивно су извезене златом овс реЧи: г Ћз дубоког вс.тепоштовања Његовој Свегости Теоргију патријарху српском." — Л на другој плаиетној траци исто су тако извезене речп : ј ,Т1з благодарностн благородно.ч господину Евгену Думчн, председнику ." А на трећој црвеној траци: , Живелм свн нриложн.ици. "— Свеће овс, којс су родол>убиве овдашње Српкиње госиође, међусобним прилозима пабавиле, горсће пред ирестолпим пконама, при оевеКењу цркве. За тим беху ова новоосвећена звона уз пуцњаву прангија и брујање звона свију овоместних правосл. храмова на звоник подигнута. Овде су умстнпци до идућег дана иа ностољу радили. II кад је ово готово било, 13. (25.) авг. 1895. око 11. чаеова пре подне, први пут забрујашз четири нова звона, еа еентапдрнјеке сриске иравосл. катедралне цркве, са тако величанственим гласом и хармоиијом, да је свакн сузу радоети нролио. Заиста, ова нова звона имају, као што једнп вслс — иравн „катедрални глас". Прво је звопо тешко: 969. килогр.. а на њему ј« сливева икона успенија нресвето Богородице. А друго је тешко: 586 кил. са иконом св. Николаја. ТреКе је тешке 310. кил. са цконом св.