Српски сион

СТР. 564.

„српеки сион."

В р . 34.

Ова недеља нада најраније 11-ог, а најкагни17. децембра Нравило о јеванђељу гласи: „©улТе л$ки,з<јч. 03: . . . Р /лдк жј нли и >ст<1кла(тса". Код ове недеље има један случај: кад недеља праотаца падне 17. децембра, на дан иророка Данила и св. отрока; јеванђеља ее читају: нлн прлоцекх и стк^х: Рддх же нлн ШСТ4КЛАПЧА " У ову се недељу чита само једно, минејсконедел>но јеванђеље, изузам случај, када иедел.а ираотаца пада 17. децембра, и када се осим минејско-недељног још јеванђеље „светих" прочитати има. Но редовно-недељно се јеванђеље увек искључује, изоставља. 0 овој недељи, односно јеванђељу ове неде-

л.е говорено је наиред, у треКем одел.ку. V.) Под 18. децембром је: „Њд 'кл<А пр«д' ржтв0л»& )(рт0кк1л1х стк1)(х оцх' Ова недеља пада најраније 18-ог, а најкасније 24, децембра. Пала ова недеља ма у који дан од 18.—24. децембра иравило за, јеванђеље је увек једнако: 6"?лТ{ л«лтдеа, злч. а:. .Рлдх ж( нед^лн цјстлкл /Л ггса". У ову се недељу увек чита само једно, минејско-недељно јеванђеље, а редовно-иедел.но јеванђеље се искључује. VI.) Под 26. децембром наводи се: „Нед^клА по ржтк-к ^рток-к — стк^х вогооцх:" УП) Под 1. јануаром спомиње се „ Н ла пред

БГОАКЛЖиЛ|&

(Наставиће се.)

Две знамените историјске слике у цркви Плавшиначкој. (Свршетак)

Друга слика представља римскога ћесара РудолФа II (1576. —1612 ) где даје привилегију народу Кл<»)(и>кх източ. кллго = честјд, који живи међу Савом, Дравом и Славоиијом, о том, да ће му се решпекто вати његова црквеиа и народна права, ако буде веран царском нрестолу. РудолФ II. обучен у златоткану одећу, с круном на глави и злат 1им рупом о врату, стоји у дворској сали нред столом. У десници држи пролистану гранчицу, а у левици, на стб наслоњеној, привилегпју на пергаменту са царским печатом на првеној врпци. На столу се налази скиптар, дивпт с мастилом и неки акт снатиисом: п8нктн № п(рсона)(х кх погрлпЕнјлух. Привилегија пак коју цар држи, има овај латински и српски запис : У1уе1е т расе е! ез1о!е Гк1е1е8. — Жи= кит( 8 л»ир8 и кбдите керни. Цару с десне стране стоји српски свештеник у опанцима, обучен у горњу и дољиу хаљину и опасан црним пасом, те дигнутом десницом заклиње се на верност цару, а левицом прима привилегију из цареве руке. Он се заклиње овим речима: за керностк цесарскВ есл»о готокн ксн ул»р(ти. А из царевих уста управљене су свепггенику ове речи: /Иилостк л10а е 8 ди с кал<а. С леве пак стране цару стоји Србии,

валда какав војвода, заогрнут црвеном кабаницом, испод које се види зелен прслук. 0 бедру му виси димишћија. Левицом држи грб сриоко-хрватски , а десницу нодиго у вис, те се тројицом заклиње овим речима: (х)в (1ракал »х на коиш кси и>датн жикотх и крокк Реч на коине једва сам прочитао,јер доста ситна и слабо читљива слова сам овако могао прочитати „наконне", но пошто те речи немају смисла, мислим да се имају нрочитати : „на коинј". Низа сто управо до доле спуштен је ко неки застирач, на ком је измолован царски дворлави орао са круном над њим. На нољу грба, који се налази на грудима орловима, насликано је 5 летећих у вис шева (на иосле кованим повцима аустријеким још у про шлом веку а и данас види се на том пољу десно иснрављен лав, а лево само три у вис летеће шеве,) а испод грба се иалази на белој насликаној врици овај натпис у стиховима: Счша число.их шеки кх нк8 козлетангтх, Когатб аустп« по каздВ^ Д® нксх козшкак>тж. Најпосле исиод те врпце налази се овај знаменити натпис: Л\и Р 8 долфх ктори Л1илост1м вжТио нз» врЛннк! цесарк Рил1скТи 1Ј\т8ст'кИши: ГерЛ1анТн, Хбнгари, Вое/И, дал/И, Кроаг, слакон. и проч. Кх пал»етк даеЛ1к ксшк кал»Д последбгсцпш,