Српски сион

Бр. 34

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 565

лк»кјзно препорбч8ел»к. они Которк! ко держаки влдсти иашеА Верности и<ие нос«, Акоже Източ. клгоЧестм народ кла\ока жик^цјк! лиждВ &лл* кОнТи)Л1, (гакоА, и ДракоЛ, н\же окцнстко мн(10СТКН0 ПрвкмегЈа окдари^омк, шнд. 1612. Чудна ми је ова година 1612. Збиља не знам, је ли цар РудолФ II. дао те године, која је уједно и година његове смрти, какву иривилегију народу ерпеком. Ни у једној историји, коју ја имам ири руди, не нађох томе трага. Да се иод том нривилегијом не разумевају можда оне новластице, које су од РудолФа, ио Баничеку, добили они Срби, који су се преселили у генералат вараждински и војну крајину под конац XVI. века из Мале Влашке и турске Хрватске под предвођењем кнезова Вуковића и Плагаиновића (у Стојачковићевима „Чертама" стоји Бејаишновића), или још доцније под водством Рманског митроиолита Гаврила, који пређе с нешто народа и 70 калуђера? Валда то пије каква друга привилегија, за коју историја не би знала, а знао је за њу сликар онај, који је ову

ПИТАЊА 1 „ Црквенп одбор забранио ш је, решењем својим, •употребу црквене одежде прп ногребпма, свећењу водица п другим „прпватнпм функцпјама." позивајући ме, да за „нрпватну" своју потребу — нод којом он све оне функције разумева, које се ван цркве а у иарохпји уз награду обављају —- сам себи одежду набавим. као што су то чпнпли и пре мене свештенпцп. Дрквени одбор осим досадањег обичаја, иоткрепљује своје решење и осмом црквеном заповести, као и тнме, да црква трпи отуда у толико штету, што јот се не плаћа за употребу црквене одежде код односне функције? Је ли то решење црквеног одбора оправдано или нпје. И јесам ли му се дужан покорити?" Тако гласи нитање, које смо добшги од једног свештеника. Ево нашег одговора: Одежде, као и све утвари црквене и сви сасудн црквени, постају оним час-ом, кад се црквн на употребу — њоме одређењу — предаду, без обзира ко их је на црквену употребу наменио п нредао, власништвом дотичне цркве, којој су оне предане

слику сликао ?! Без сумње ће о овоме што знатп наш уважени историчар г архимандрит Руварац. Ко је сликао ове две слике, и у опште стари икоиостас Плавшиначке цркве, не зна се, јер нема о том никаква записа. Сликар, који их је сликао, није био додуше академик, али није био, шта но Руси веле, ни прост богомаз. Он је био и ириличан сликар, а и зналац српске прошлости. Израда слика је досга леиа. Кад и у које су време сликане, и то се нозитивно не зна. Данашња црква плавшиначка је саграђена 1758. год. те као што су те две слике биле саставни део старог иконостаса те цркве, може се тврдити, да су оне у том времену или за коју годину доцније постале. Спољашност тих слика јасно сведочи, да њихов поетанак лахко може пасти у то доба. Отац Акса, месни парох, обратио је своју особиту пажњу на те слике, и он их заиста чува као велику драгоценост своје цркве Евала му зато! Вараждин, на Макивије 1896. Л. Богдановић. !>-' -~ ' ' ОДГОБОРИ, на њезину употребу. Као власнпштво црквено, услед намене цркви за црквену употребу, могу се одежде црквене употребљавати без сваке сумње при свима функцијама, које изазива била оншта, заједничка потреба верпих, било потреба поједпног верног. На вршење функција црквенпх, у опште, овлаштен је генералном пуномоћи енископском, при рукоположењу своме, сваки нрезвптар, а на вршење свнх црквенпх функција нри некој извесној црквн и у иекој извесној нарохији овлаштен је сваки епископом рукоположенн пресвнтар, којн је по односним нашим автономним установама законитнм нзбором и нотврдом надлежне енархијске властп код те цркве и у тој парохијп као пастир духовни носгављен. Такови, на вршење свпх функција црквених, прп некој извесној цркви и у некој извесној парохпји овлаштени нресвитар добива већ самим тим овлаштењем и безприговорно право на употребу свих освећенпх стварп, потребннх му за вршење ма које функцпје црквене, бпло да је она изазвана заједничком потребом вернпх неког пзвесног округа црквеног. (јавно богослужење), бпло нак иотребом ноједи