Српски сион

Стр. 636

,СРНСЖИ сион.-

Бр. 38

меие овластио, да са гласом његовим сло бодпо и по увиђењу своме располагати могу; част ми је Преосвештенства ваша братољубно са искреном добродошлицом поздравити у тој леиој нади и очекивању, да ћемо имајући на уму корист и добробит св. Православне Цркве наше, и милог нам народа нашег, свеколике нослове који

решења наша очекују, — ио најбољем уверењу и осведочен у своме, једнодушно као што смо и до сада свагда чинили, решавати и крају своме привести. И тако, нредноставивши ово неколико искрених речи, нозивам вас да раду своме у име божије нристунимо. Георгије патрријах.

д о п и с и.

Из протопрезвитерата белоцркванског. (Пемзиоии фонд за свештепичке удовице и сирочад.) Поводом тим, што еу многе новино па н „Срп Сион" донеле вест, да је Његово Величанетво потврдило уредбу за „пензиони фонд за свештеничке удовице и сирочад у митрополији карловачкој", дозволите ми, пошт. г. уредпиче, да Бас известим, како је та вест нн нас овамо утицала. Нотврђена уредба без ноговора биће од великог значаја ио наш народ. Српско свештен ство у митронолији карловачкој одавно је уздисало и вапило за оснивањем таковог Фонда, али све до доласка садањег патријарха изгледало је, да је глас и ваиај српског свештснства био „вапијуКи у пустињи". Милостиво срце Његове Светостн, садање узвшнене пам црквене поглавпце, патријарха српског Георгија, одазвало се искрено и истински томе гласу. Под Његовим руководством донееена је речена уредба и како ју је наш сабор од 1892. год. нримио, Његова Светост иохитала је са том уредбом и послала на највише одобрење. Највећа дакле заслуга, што дочекасмо оно, за чиме толико чезнусмо, припада сриском патријарху Георгију, кога да милостиви Бог у потпуну здравл^у на дику и нонос срнскога рода поживи до најдаљих граница л.удскша живота! Да ништа друго добра своме нарсду није учинио српски патријарх Георгије, већ само то, што је Његовим настојањем донесена а Његовим упливом издјејствована највиша иатврда „иензионог Фонда", само то било би доста, на да себи осигура трајни спомен и светло име у историји срнске овопределне цркве. А да ли има српског поштеног срца, које не ће 1 Јогу благодарити, што даде срнском народу тако великог јерарха, какав је српски патријарх Георгије? А шта ће и како ће благодарити Богу ериске попадије и евештеничка деца и сирочад ?

Као да чујем благодарсгвену молитву и једпих н других: „глака Теск Господс, ноклзакпнл^ пал»х св-кгх." Срнско свештенство носле донесене уредбе не ће више страховати за своје нородице, јер ове ће сад бити колико толико осигуране. Срнско свештепство одануће мало дупшм, јер ће му епасти са груди еињи камен! И вшпе ће бриге и пожртвовања од сад поклонити моћи ернски свсштеник своме стаду. Од малих парохија бегао је сриски свештеник, јер ове тек иола средсгва за живот пружаху, а од оеигурања своје нородице ни говора нијемогло бити. И дочекасмо многе маЈ"е парохије без пастира. А какво је стадо без настира?! Сада ће и те мале нарохије— стада, имати своје иастире, сада ће срнски евештеник више пажње и воље носветити својој тешкој али узвишеној елужби. А што боље испуњавање дужности свештеничких биће од неоцењиве важности но живот нашег народа. Тај бол.итак и срећу народа није без сумње сметнуо с ума сриски патријарх, те је и иожурио са реченом уредбом уверен будући, да добро и срећа народа зависи много од свештеника срнског, а овог да треба ставити у што бољи положај, да може безбрижно радити. А, мислим, није на одмет и то сноменути, да ћемо сад испуњавајући савесније своје дужности, мање слушати ирекоре и званих и незваних, да не иснуњавамо те дужности! Наше је уверење, да је српски натријарх Георгије задужио већ до сад срнски народ вечитим дугом, те за то благодарни и захвални народ и кличе свуда срнском натријарху Георгију: слава ти и хвала! Августа 1895. Искушеник.