Српски сион

Бр. 38.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 629.

пружа прилика, да оданошћу према цркви својој стечете заслуга и за најдаља поколења. У том погледу одговорност ваша пред Богом, српским светињама и потомством велика је, и она нека је свагда пред очима вашим, она нека вас увек опомиње на заједнички рад, са којим имате у слози и љубави да служите цркви својој православној. Свештеници као пастири цркве нека уче гарод, да познаје науку и установе своје цркве; нека не губе из вида ни једнога случаја, где би који од парохијана њихових могао заборавити на обвезе своје нрема црквн својој; нека не пропуштају ни једне прилике, где би реч пастирска била нужна; нека са народом у што ближи н чешћи саобраћај долазе, како би му свагда саветом својим на услузи били. Мимо то потребно је, да свештеници сами проуче државне законе, који се дотичу вере п цркве, како бп својим парохпјапима у појединпм приликама могли давати нужна упутства. А народ нека буде срцем и душом предан цркви својој, нека поштује светиње и врши захтеве њене, нека поштује свештеннка свога као духовног оца п пастира, п нека слуша савете п поуке његове. При таквом заједничком раду ни ће изостати ни један успех. П1то се пак посебно брака тиче, овде Нам је нагласити, да је сам Вог установио брачну везу међу мужем и женом, а црква Христова подигла на висину велике тајне, која представља тајанствену везу Исуса Христа са црквом, у којој се рађамо и васпитамо за живот бесмртни. Према таквом значају хришћанског брака црква признаје само онај брак законнтим, који је у цркви свештеним лицем благословен, а доследно том цркви припада право, да о ваљаности и разводу брака суди и решава. Са тог становишта полазећи наша црква не признаје браком онај брак, који је само једном обичном изјавом или уговором пред грађанском власти склопљен, него захтева од својих верних, да брак њихов и црква благослови. То захтева не само значај хришћанског брака, него и висока цел, коју је црква хришћанском браку поставила у чистом и светом породичном животу, у којем се као у малој цркви има подмладак да васпита у хришћанским врлинама, и спрема за добре чланове цркве и државе, а за то је нужно, да је брак као основ породици и цео породичан живот проникнут духом хришћанске науке, који брачну везу трајном и светом чини, а у породичан живот уноси љубав, мир и чистоту. С тога ће се наша православна српска црква и на даље служити својим правом, те ће и будуће у свом делокругу доносити одлуке и решења у брачним н дисциплинарним предметима и водити матице крштених односно рођених, венчаних и умрлих — према ниже наведеним одредбама. Према том иоуздано се надамо, да ће свештенство и народ своју оданост и приврженост својој православној црквн и у овим тешкнм и пскушења пуним прилнкама засведочити ревносним и савесним вршењем захтева и установа црквенпх. Након свега преднаведенога и напоменутога св. Архијерејски Синод овај налази обзиром на уводно поменуте законске чланке, а на основу учења и правила своје цркве, донети за свештенство и народ у горе поменутим епархијама и градовпма ради будућег једнообразног посгупка следеће: I. Опште одредбе: 1.) Православна српска црква признаје законнтим само такав брак, који је у цркви свештеним лицем благословен. 2.) Пре венчања у цркви треба свако православно лице, да испуни захтеве закона о такозваном „грађанском браку".