Српски сион

1)1'. Зд.

Св. Синод је узео на знање високи отпис у ногдеду неиотврде избора ирото синђела Герасима Петровића за еиископа ! уиражњепе буднмске дијецезе, с тим, да са своје стране ту еиископију с^атра уираж њеном. Протосинђел Герасим ироглашен је кривим зоог симоније. На основу ове кривице лишен је ироФесорства у богословском училншту карловачком, за. тим је лишен наслова и одличија иротосинђелских, адегредоваи до јеромонаха н као такав став д.ен је на расположење впс(1Конреосвећеном г. еиискоиу бачком, а енархијској конзи сторији бачкој ради даљег дисцинлииарног ностуика и суђења. Св. Синод је узео у иретрес саблажњпви и антикаионпчки поступак иротосинђела Емплијана Радића, што га је починио подастирањем разних ноднесака на вис. кр. уг. владу — протпв св. Архијерејског Синода у погледу избор I еписконских, односно што он није кандидован и изабран за еиискоиа, те како у поступку том тако и у садржају односних подпесакапронашаоје кривицу његову, која се састоји осим осталога п у томе, да је иовредпо обете п правила монашка, да се огрешио против дпсциплпне црквепе, прогив саме Iфкве- н тг,ч*т«иш11к_угтројства. Као таком крпвцу репшо је св. Снпод: одузетп му —" као недостојном — наслов и одличнја нротссинђела, а одпоспи ранији закључак о произвађању за архимаидрита поништптп и дегредовати га до јеромокаха, а уиутитн енархијску конзисторију вршачку да иротив њега предузме дисциилпнарни судскп иостунак. Поводом стуиања у жпвот нових закона о брачноме ираву, васпптању деце п вођењу државних матрикула, унутио је ев. Синод пречасном свештенству и благочестивом народу богоснасајемих енархија : бачке, темишварске, вршачке, будимске и градова Реке п В Кањиже — носланпцу православних сриских архијереја митропо лије карловачке, датирану 17 (29) септ. о. г. (Штампапа је у 38 бр. о. л. Ур.) оставив епархијскнм коизисторијама иоменутих еиар хпја, да у своме делокругу потања упутства у погледу вршења тих закопа по потреби издаду у њима нодручним епархијама.

(Јтр. 643.

Св. Сипод је узео у расуђење болест високонреосвећеног г. епискоиа темишварског Никанора Поповића, те у иогледу том донео нретходно сходно решење. У нитању нонуњења еппсконске сголице у будимекој дпјенези решио је св. Синод, да се то питање за сад скине с дневнога реда, а да се св јим путем иоради на уетаповљењу иове — костајничке дијецезе и адФиловању будимске дијецезе којој од иостојећих. — Његова Светост, нреузв. г патријарх Георгије нротиванје како иепоиуњ шању тако и адфиловању будимске дпјецезе. Правила удрјжења иравос!1авпог српског свештенства у мптрополпјп карлоначкој, која је ноднела скунштина свештенства митрополије карловачке. из седннце своје од 4 новембра 1893 г. држане, св. Синоду на падлежно одобрење, нису одоб рена, нити је дозвољено удружење свештеничко на гпирокој основи митрополијског удружења. Одобрење е архијских удружења и зборова свештепичких остављено је делокругу надлежнпх енископа дијецезана. Св. Синод је овластио високоиреосве ћеног г. енискона бачког Германа Оиачића, да сачоие, анкету-^ади решена пигања о "сШГгављању и шгамиању вероучевнихкњша за основне п средње школе; а уједно је умолпо саборски одбор да одобри н изда иотребпу своту за подмпрење трошкова те анкете. Устаиовљеп је ред испита за осиособљење катихета па средњпм школама. Установљеп ]е штатут за православно српско богословско училшпте у Карловцима. Днсциплинарна иравила за монашко и дисциплииариа правила за свеговно свештенство нздата су високопреосвећепом г. епискону бачком Герману Опачићу на проучење и ради донашања о њпма предлога за идући сасганак св. архијерејског Синода. Предлог нривр ректора иравославног српског богословског учплишта карловачког, нротојереја Јована Вучковпћа. о оснивању богословског семеништа, издан је високопреоевећеном г. епискоиу горњокарловачком Михаилу Грујићу на проучење

„СРПСКИ СИОН. ц