Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

и ради донашања о томе иредлога за идући састанак св. архмјерејског Сииода. Примљен је штатуг з мопашку школу у Ман. Хоиову. Установљени су обрасци за вођеље ма трикула и брачна известнја, којн 1>с бити досгављени енархнјским конзисторнјама, да их ради угледа саонште нарохнјскпм звањима с наредбом, да од сада такове обрасне нмају набављати у српској манастирској штамцаријп. У нитању старешипства нзмеђу светов пог п монашког свештепства решено је,

да се то старешпнство одређује по времепу руконоложења одпосио ироизвођења. Молба неколицпне свештепика за дозволу цпвилпе ношње изваи црквених Фупкција п званичног нредстављања, одбпјена је за сад са Формалпог раалога, што је поднесена непосредпо св. архпјерејском Синоду, а не путем надлежппх еппскопа одпосно конзисторнја. Јереј Станко Жупанскп, као бившп иитомац срп. народно-црквених Фондова, разрешен је свију обвеза према богоелов ском училишту у Карловцн

кх, единаго Вога. (Наставак).

Ја сам који је сам! Ето то је деФиниција о Бох^у коју нам иружа вера по речима самога Свевишњега. То је реченица дубока и тајанствена, коју смо само помоћу Хришћанства могли разумети. Велика загонетка о природи Божјој остаде све дотле не решена, док нам није Хришћанство чуственим начином номоћу личиисти Исуса Христа својства Божија предочило и тиме у том решавању рукуЈу ^помоћ пружило. Једино том помоћи Могаше^^човек добити онај оштри философски ноглед којим је кроз библијске речи „еиш ди1 зит" упозпати и у себе сместити могао оиај велики ииз истина којим је скончано небо и земља. Ништа осим Бога јединог није само од себе постало. Све је на свету добило своје биће, само је Бог једини извор сам свога бића. Све је иа свету под условом, Оп нак једиии је услов и узрок свему, шта више Оп је основ и суншост самог себе. Кратко: све на свету само бишише* једиии је оп сии (с*ЦЈ1И о шу ). То је смисао оних за чудо снажиих и одлучних речи: ја сам који јесам, т. ј. основ самог себе немам иигде више тражити већ у самом себи ; ја га носим сам у себи, и у томе је моје суштаство као и различпост од свега другог. Ја сам који јесам, и осим мене нема ни ког другог који бито исто о себи могао рећи. * Има своју ексистендију, ексистује (ехјв^еге, 8Ј8(еге-ех, т. ј поетајањем из нечег другог своје биће почети) -

Сва остала суштаства, која једино вољи тога највишега суштаства за свој ностанак дугују благодарност, не могу се с њиме ни сравнити, а камо ли заменуги. ДеФиниција: ја сам који јесам, сасвим уништава нантејизам. Јер ми видимо да јс све на свету и временом и иростором ограиичеио, све има свој почетак и свој свршетак. А ако је узрок сваког бића морао бити и пре, а и остати после .њега, онда је јасно да се од^истбга мора и разликовати. Сва ова суштаства постају из ништа^ и нипгга бивају. Она и немају управо садашњости, иего непрестапо ностају. Било их је и биће их; али ии једно од њих не може ни за најкраће време рећи о себи: „ја јесам!" јер у моменту га нема, и опет бива, постаје. Између те проитлости и будућиости. које једио преко другог као вали прелазе и нема садашњости. Иа инак је мора бити, јер без п.е нити може бити нрошлосги ни будућности. Бог је садапш.ост јер нема времена у коме ЈБега не би било, а то ће рећи: Бог је вечан. Све што ностоји нотиче од Њега, али тако, да је Оп као суштина бића вап свега, а опег иишта пије осим ГБега. А то туче пантејизам у главу, јер свеукупне твари ие могу бити уједпо што и Бог, јер зато што постоје, дужне су благодарноет Богу. Па како Оп сам од себе постоји, а пролазност свега осталог види, то је Ои једипп који у свако доба