Српски сион

Б р . 39.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 645.

може о себи рећи: ја сам, који јесам! На тој деФиницији осиипа се и темељи и јединство, вечност, сведржитељство и личност Божија- На и сва остала својства Божија изливају се изте деФиниције. — Истина је оно што јесте; а Бог је суштаство које — јесте; дакле Бог је истина. — Бог је — - всесвнтии ; јер ако ма какво несавршенство није ништа друго него ограничење и одузимање од бића, опда га пе може бити код апсолутног бића, т. ј код таковога у коме је све и сва што условљава пуиоћу савршенстава једног бића — Он је највеЖа иравда ; јер правда нроистиче немииовно из истине; а истина је оно што јеете; а Бог јесте, и остаје увек ненромењљив, јер Његовом бићу не може иастунити никакав прекид или ограничење. — Бог је свемогуКи; јер све што иостоји ностало је кроз Њега, једини је Оп несотворенв1& и безначалнБШ. — Он је сама доброта и љубав ; јер зло није ништа друго до уништавање бића, а тога не може бити код Онога који је са вршено и непроменљиво биће. А како до брота и љубав биће човечије узвишава, то је онда највише биће уједно инајвећадоброта и љубав. — Бог је савршена леаоша; јер је лепота »одсјај истине, те према тсме оно суштаство, које је апсолутна истина, мора бити и савршено лепо. — Он је највеКе блаженсшво , јер је блаженство пуноћа бића. — И тако помоћу оне Формуле као кључа, кога нам је сам Бог пружио, у стању смо прозираги како у суштаство, тако и у својства Божија. Но не само то, већ се истим кључем можемо послужити да уочимо и унознамо и наше дужности, као и праве и истините интересе наше. Једини човек на овом свету има своју слободну во.љу, и иомоћу те своје слободне воље може се или приближивати највишем бићу т. ј. Богу, или се удаљавати од Њега. Но ни један се човек није у стању тако усавршити, да се може сравнити с Богом; али се зато тим већма усавршава, чим му се већма приближује. Ако дакле несавршенсгво, блудњаи слабост, или нак ненравда, злоћа и порок у нама отима маха, онда се ми удаљавамо од Бога, а тиме понижавамо и упропашћујемо паше биће. Напротив. све што је узвишено, праведно и добро.

препорађа и питоми, укрепљује наше биће даје нам живот, живот вечни. Отуда нам и излази сваки час онај низ идеја из кога се учимо да срећа наша лежи једино у врлини; врлину пак постизавамо једино у служби истин ; и љубави ; праве пак истине и л.убави нема осим Бога, који једини у правом II нуном смислу речи: јесте Њему дакле морамо тежити, ако желимо да све наведено ностигнемо, јер је Он свему алФа и омега, свему ночетак и свршетак, јер нас једностраност не може никако умирити ни задово.Ђити Према томе ми понижавамо и уништавамо сами себе, ако све силе своје унотребимо само на то, да гежимо само за оним што је осим Бога. Нанротив, нраву срећу и нотпуно блаженство постизавамо само онда, кад све остало нрезирући тежимо за сједињењем са највишим Суштаством; тим нутем постизава наше биће нраву сврху своју, јер се приближује к Ономе, који је неисцрпни извор свега бића т. ј. к иајвишој иравди, највећој истини, најјачој моћи, најузвишенијој доброти, најсавршенијој лепоти, нотпуном блажеиству. Каква дубљина и простота, каква ли разноликост и јединство лежи у догмату: к'кр8к> во едннаго Бога! Наш дух није у стању сасвим га схватити. Али и то мора тако бити Ои се мора с једне стране сасвим удубити и изгубити у тежњи својој да га схвати; с друге пак стране летећи на крилима вере своје до најсветлијих висина постизава највећу слободу, претежност и превласт. И све оно што тамо угледа пружа му најтврђу јамчевину за све оне истине, које иначе никако не би могао открити ни схватити. „Не знам како моту те рацијоналисте" — пише умни А. Николас — „тврдити да се разум и вера искључују, да би се филосоФија имала одрећи теологије!? То би значило то исто као кад би рекли : да птица доспе до што веће слободе и лакоће, треба да јој се одсеку крила. Разум је спутан чулима и ие може се сам од себе од њих никако раскрстити; но све и да може, морао би у лутан.у своме најпосле утрпути. Њему треба ваздуха и светлости уз велики видокруг А да све то постигне мора се ставнти изнад свега чуственог и природног,