Српски сион

С тр . 646.

Б р . 39.

што само помоћу вере може постићи. Вера га дакле не понижује. На против оиа га узвисује до такове висине, до какве се сам од себе не би могао никад узвисити. Шта више, на такој висини не би се могао сам ни одржати. Кад, би човек хтео и могао разделити веру од разума, онда бн обоје пронало. Они се узајамно крепе и једно другом чине услуге, рг.зуме се увек нрема квалитету онога предмета у који дух наш тежи да прозре. Вера и разум не стоје у

иротивности или растројству, они су јвдно. Разуму је вера, што су итици крила. Па чак и у иредметима који — строго узевши — и не снадају религији, можемо слободио рећи, да разум треба савеза са вером и да се њоме користи, јер тим путем до веће живахности долази, управо тако као што на птици опажамо крила и онда кад ие лети, већ скакуће само — примећује згодно Беш1еге. (Наетавиће се.)

&

ПРОПОВЕД ПРИ СТУПАЊУ У БРАК.

1".озлк>5на\-а дрбгх дрбга, дд единолшслТемх нспок^клш. (Цркв. јект.) Да ли чујете мила дедо, цркве иравославне, како мати црква, изливајући благодат и мир од Господа и спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца и заједницу светога Духа, — преко слуге олтара божијег благосиљајућп супрушки вам брак, довикује и налаже: да друг друга јединомисли ем љуби, да друг друга љупкошћу и милином предусрета и пази. Па може. ли добра мајка што важније и што искреније деци својој и ножелети, него да их љубав и мир Божји кроз цео жпвот прати и осењава? Заиста не може, јер само на љубави еазиданој сагласности вашој. моћи ћете сваком ведрим челом у очи погледати, Бога призивати, и свето име божје веселим срцем спомињати, радујући се и веселећи се: да вас многа награда на небу чека. Овечан је, дакле, ово и велик дан по вас, децо мила цркве православне, свечан, јер ето у брачном руву, и у пратњи кићени сватова, на и другог радозналог света, дођосте у свети храм, да по одредби матере цркве, као верна деца њена, приступите светоме олтару, молећи се Богу: да вам стазе будућег живога благослови срећом и здрављем, миром и напретком. А велик и значајан, јер ето решилисте се, да дојакошњи тако звани младачки живот, који је пун њежних и слатко сањалачких полета, замените за навек са тешким.и брижним мужанственим животом, у ком ћете но милости божјој, а благословом свете наше цркве православне назвати се — муж и жена. Живот мужа и жене, не нзгледа на ирви

иоглед тако значајан као што у истини Јесте, јер је то вел.ика тајна, с тога блажен је и сретан сваки онај брачни пар, који живљење своје тако подеси, да му живот иутем евапгелске науке мирним и складним током непрестано тече, као неко непрекндно богослужење. Јер, муж и жена има'у врло огроман задатак у животу; за њих није доста кад на обичном уравњу живота остану т. ј. када се већ и са тим задовоље, што ће у напред но породичним захтевима и потребама-. муж и жена: звати ее, већ, они треба својим душевним очима и иреко зидова свога брачног жпвовања по широком свету да се обазру. те као верни. синови свете матере цркве, да буду врли носиоци и тумачи милог нам православија, да буду бранич рода и имена свог, ако мисле и желе, да свима све буду, и да их народ и околина веселим оком погледа, а родитељима својим на утеху и радост да иослуже. Такав, ето, задатак има човек у животу. Благо, дакле, човеку, коме је омилио закон Господњи и о закону његову мисли дан п ноћ. (псл. I. с. 2.) Благо свакоме, који тако ради и о том -се брине. Муж и жена, то су истина два тела, али еамо једна душа треба да буду, ако желе да их мир Божји осењава и прати; а мир Божји прати ће вас: ако ти жениче, као што треба невесту своју штовао будеш, а ти невесто, ако женика свога у свему слушала и искрено љубила будеш. А то ће рећи: ако међусобно новерење неговали будете, онда ће и Бог по среди вас битп. Јер, само међусобннм поверењем и на