Српски сион

Б р . 39

Счр. 647

узајамној љубави сазиданој сагласности вашој моћи ће те осладити горчине живота, које на човека тако често наилазе, и долити у кандило душе и срца вашег миомирно уље од уверења п осведочења, да сте заиста јздно за друго и створени. Шта више, под заштитом међусобног новерења, узајамне л-убави ваше и поштивања, неће нико моћи помутити обзорје брачног вам живота. Зато пазите, да нико не ностане немарљив за вашу младост, него будите углед свима у речи, у живљењу, у л.убани, у вери, т чистоти (Тим: IV. 12; ' Из досад реченог, разумели сте : да ваша будућа срећа, једино од вас зависи, ио оној народној: свакп је своје среће ковач. Ако, дакле, чиста и искрена љубаи међу вама царовала буде, ако горчине живота надом у Бога и љупким осмејком, један другом сладили будете, онда и Бог мир.а и љубави неће изостати, него ће увек и свагда са вама бити. У то име, питам те жениче, (име) имаш ли добру вољу да ову невесту (име) себи за сапутницу будућег ти живота узмеш? А ти невестице (име) имаш ли вољу за овога женика (име) да пођеш? Ви сте, ето, у св. цркви и пред свима нама изјавили вољу своју, да ступате у заједнички брачни живот, и да сте пре свега добро иромислили о тој вашој иамери; ако дакле, и мој очински наук примите, те међусобно поверење, слогу и љубав неговали будете, онда знајте: да сте и као деца брижним родитељима дуг одужили; који се ничим другим одужити нити да, нити може, осим на милошти сазиданој сагласности вашом Јер, мајчине дуге и многе не проспаване ноћи око подизања деце, само се онда забораву предају, кад им деца срећан и блажен живот проводе. Напослетку, као свештеник и духовни отац ваш, морам вам и то рећи ; да ако и све досад речено у најбољој вољи неговали будете,

да јопгг ни иолак од дужности мужа и жене испунили нисте. Јер, каква је корист човеку, ако и цео свет придобије, а душу оштети ? 4 може ли душа задовољна бити, ако св. цркву, ту једину благу мајку вашу, која вас је млеком разума задоила, ни криву ни дужну одбегавате и напуштате, те одлазите онима, који не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје да им ревнујете ? (Гал. IX 17.) С тога и опет велим, да вам је прва и најсветија дужност: молити се Богу и слушати службу божију сваке недеље и иразника. Л ја ћу као духовнн отап ваш топло се Богу молити, да вам дарује духа иремудросги, духа разума, духа страха божјег, те да увидите, да само и једино у заклону матере цркве, која. нам је еветиње наше, као и милу српску реч у устпма народа нашег сачувала и чува, срце радосно заневати може возљубим друг друга, а душа снокојно нзповедити: „Оца и Сина и св.јатаго духа, тројицу јединосуштнују и нераздјелнују". Чувај дакле, сине, веру православну као што чуваш два ока у глави; и никада не заборављај: да .је на Србина хиљадама беда и искушења наилазило, само да вером преврне и понос погази. Ал Србин се одржао. Бог му иомогао; па и данас, путем безверија и грађанског брака, опасују нас, ето, жицом златотканом, не би ли нас како од цркве наше, и светиње наше одвојили и отуђили; Па ако жилавост и једрину сво.ју као верни синови матере цркве не покажемо, —■ него духом клонемо, те према светињама нашим, обредима и установама св цркве наше, ма само и равнодушни узбудемо, онда веру.јте — друмови ће пожелети Србаља, ал' Србаља више бити неће! Зато децо, свима и свакоме громогласно исповедите : да чувате веру нравославну, као што чувате два ока у глави. У то име Бог вам помогао. Амин. Петар Димитријевић парох. * Ч'