Српски сион

С тр . 662.

СИОН."

Бр. 40.

пичко-синовском молбом да благоизволи топле зраке свога превишњег благовољења, милости и заштите владалачке нашој нркви, свештенству и вернима и у будуће најмилостивије неускратити; и кад нас .је Његово Величанство благоизволело најмилостивије уверити о непроменљивој својој превишњој милости и благонаклоности баш онда је српска и православна светиња била у престоници миле нам домовине камењем обасипана, на разне начине ружена и срамоћена; срнска православиа црква у сред нрестопице била је баш онда нападнута и прозори на њој разбијани. Српски иатријарх бивао је вређан, срнски свештеници еу бивали нљуванп н инсултовани; срнски народ је био вређан, каљан и иопижавап. Ради чега? Јер је на цркви и иаро хијскоме дому истакнута била и српска застава, у зиак радости српске иравославне нркве и народа — доласку Његовога Величанства. Зар само за то? Не, него и за то, јер је крв нрестонице — са малим изузетком — отрована и инФицирана Фанатнчком мржњом на све што је српско, што се срнским зове и иравослављем поноси. А да је тако, имадосмо прошле недеље прилике иа више и разне начине искусити и уверити се. Признаћемо, да су то дивља руља и Фапатичка дерлад починила. А пе ћемо испитивати: за што је све то могло бити и за што се није спречило; за што су се дивљи призори и поступци триили и омогућавали два нуна сата и после? Не ћемо питати: ни шта ће са кривцима бити, какве ће то носледице имати, ко ће за све то пред Богом и пред светом одговарати? Не. Констатујемо само да ни црква наша од беснила дивље руље и Фапатичке школске дерлади хрватског свенаучилишта иије иоштеђена. Уверавамо само сваког, да смо увређени до срца, да пам је увређен наш народни поиос, наш верски осећај за који је Србин вековима крв лио и главу давао. Политичка страна догађаја у Загребу је извап нашег домашаја и ми се не пачамо у п,у. Али ие мањи је бол иашег

увређеног хришћанског морала, јеванђелског чуства и нравославног осећаја и ноиоса, који бол ће нам разумети це.о образовани и хришћански свет, који ће бол појмити и преузвишени иаш баи и његова висока влада и наш земаљски сабор, а који ће бол сигурно знати наћи код сва три Фактора земаљске нам унраве и законодав етва свога одлучног протеста, а сигурно и свога задовол,ења. Ми смо уверени да је и Његово Величанство потпупо извештено о свему што се догодило у Загребу за превишњег му боравка тамо. Јер што цео свет зна, што знаду сви поданици, знаће и владар- И за нас би довољио задовол.штине и умирења већ и у томе било. Ал' увреда, која нам је пред олтаром свете цркве напесена, нродире нам у душу, у сваки атом. Та се намти ; памти, јер — црква је наша увређеиа 2 (14.) октобра у Загребу. Ми то заборавити ие можемо ; а опростити моћи ћемо само онда, ако нам се пружи с једне стране задовољштина за већ учињено, а с друге стране гаранција, да се више тако шта учинити не ће ни смети ни моЛи. Задовољштина нам је до некле дапа. Хвала мудроме и витешкоме бану грофу Куен-Хедерварију те је Његово Величаиство у свету пркву ући могло и што је ушло и ако испод подупаних прозора али и испод знамења црквеио-народиога нам, миле нам и дичне тробојне, црвеие, плаве и беле заставе наше ерпске Хвала дичноме патријарху нашем преузвишеноме Георгију Бранковићу, што је пред светлим лицем премилостивог нам владара и са амвона самог одлучиа и јака израза дати изволео ојађеном срцу своме архипастирекоме и болу целога му народа и цркве. Слава патријарху Георгију! одјекуједапас широм Српства митроиОлијскога. Задовољштине имамо до некле. Али пајодлучније ичекујемо и гаранције, да ће се стати иа нут дивљаштву и варваризму у ирестоинци и широм миле иам домовипе. Захтевамо да се онемогући од сад престоиици и домовипи нашој брука какву им ианесоше дерлад но годинама али и матора — дерлад по намети и пакосги својој.