Српски сион

С тр . 664.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 40

си онде. Да сиђем у иакао, онде си. Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора: и онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја. Да речем: да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене. Ни мрак неће за мрачити од Тебе, и ноћ је светла као да.н: мрак је као видело. Његове ради величине Бог је трпељив, те излива на нас своје милосрђе. Да, Господе, Ти си према свима милостив; јер Теби није иишта не могуће, и Ти не гледаш на наше грехове ради покајања. Љубав Твоја обухвата све што је ту, и никоје Твоје створење не мрзим, јер и неси ништа сгворио из мрзости. Ти, чмок^кколкжч« Господи, одржаваш све, јер је твоје све. Како слатко и мило провејава дух Твој, Господе, кроза све! Стога и пе мимоилази казан Твоја оне који греше и ономена Твоја, о Господе, не би-ли од греха одустали и у Тебе заверовали. Ниси био немоћан да скрушиш безбожнике у борби са праведницима и да их у мах потаманиш; већ им дајеш прилике да се иоправе и покају, па кад Те се ие буду ни пред ким стидели да им грехе прашташ. Јер ко теби сме рећи: шта си учипио ? Или ко ће се Твоме суду противити ? Или ко сме стати нред лице Твоје да брани ништавило људско? Или ко ће Теби кривице приденути због тога, што проиадају народи; које си ти створио? Нема тога цара ни силника који ће ступити пред тебе да тражи рачуна о онимакојеси ти уништио. Ти си ираведан, о Господе, на су наредбе Твоје праведне. Твоја уирава, о свемогући Господе, пуна је благости, и владавина Твоја пуна милости; јер ти моћ стоји на услузи, кад год је захтеш. „Ко је у стању величииу Твоју изрећи, и милосрђе Твоје онисати? Колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к оиима који га се боје. Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша. Како отац, жали

синове. тако Господ жали оне који Га се боје Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо ирах. — Као пастир нашће стадо Своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носиги. а дојилице ће водити полако. -- Може ли жеиа заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, Ја нећу заборавити тебе. Гле на длановима сам те изрезао!'' Како су дубоки и узвишеии ти библијски појмовп о Богу, од којих би још читав низ навести могли; како ли тој узвишености силно иомаже она нростота у изразу да у мах освоје срца наша! На тај се начин ето објавио, „невидљиви Бог" (као што се Сам назива) у старом завету; у закону ново-заветном нак није више тако, овде се он јавља на земљи и међу људима. Вечном се Божанству про хтело да се у Јеванђељу кроз уста личног „Слова" свога пред нашим очима објави у разиим облицима, како би и најмањим међу нама нојмљив могао бити. Овде нам излазе, на видик васколика својства Његова, која нам се кроз вео опих јасних прича, иомоћу којих се Вечити и невидљиви уједно и скрива и објављује, на тако узвишен а уједио и прост и обичан начин објављују, како ће нам сујетие телеспе очи наше уједно и сачуване и задовољне бити. Не одбацује ни „најрукопипателнија" средства и уираво најобичније и најиростије слике и тражи и бира, да се само на наше становиште спусти. У св. Јеванђељу је вечно Божанство Отац који нрашта, судац пун милосрђа, жених који иозива па свадбу; пријатељ, који куца; господар, који награђује сво је раденике; сејач, који иде на сејање; пастир који тражи изгубљене овце своје; квочка која зо ве пилиће своје и под крила их своја скрива. И из својих ових простих и обичних сравњења нросијава пајдубл.е и најузвишеиије. иајопсежније откривење моћи, светиње, нравде, милосрђа и љубави Божије.

ф /