Српски сион

Б р . 40.

„ОРНСКИ СИОН."

С чр . 665

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ. Раеаравља: Југ СтаниниЋ, аарох. (Наставак). I • » '' Н. противусловс један другоме. рцнтк чнетисе и сТа 31. с (д<иица. кнзвјшјмисј Г. Н. држи се строго одредбе нрвог дела ска- кнси-ктн кн . Л1'р) и ижоудоуже \оф(ши чнти занија, те тврди. да се Матејева јеванђеља имају е (5) дннш ко за еж« ие сннизитисе читати најмање до нетка по Крстову-дну, а некад п<кц'к, не достанетн и кн Лоуц*к су(в) и н«(д), —■ да вако — и иза петка по КрсТову-дну. - Г. ј чхтетсе та<ио и сТа не(д)лТа Мд(т)д<и>ва, Таж< Р. држећи се строго другог дела сказанија и : ј< Ханашнина пр<жд< зак\<<к< " 10 гл. тиника тврди, да се са нонедељником ио | Јеванђеља Матејева читају се сва, па дакле Крстову-дну, односно еа понедељником по неде- ј и јеванђеље 17. недеље, о Хананејци чита се љи но Крстову-дну има наночсти читати Лукино ј на своме месту, у 17. недељу но Духовпма онда, јеванђел.е, па била дотле „Матејева јеванђеља када је „кнноутрн паср"; а када „пас^а кнн-к воудетн", тада „никакож< ^офЈТН чнстис< и

ирочитана или не". — Како се оба ова дела сказанија у сваком случају сложити ие могу, јасно је, да н г. Р. и г Н. један другом нроти вуречити морају. Па којн је од та два дела сказанија — правило; кога нам се дгла ваља придржавати? Ко има право: г. Р. или г. Н? Видеће се у 7. одељку, иоказаће „примери". Како типик тако и сказаније каже, да се Матејево јеванђеље чита до месеца Септембра, т.ј. до Крстова-дна, односно до петка по Крстовудну, или бол.е до недеље по Крстову-дну; међу тим сказаније вели, да Матејево јеванђеље „адв )(ОДИТСА к' СЕДЛ1ИЦа1 (х с <Д/ИИНаД <с /ЛТИ ^а" т.ј. Л1атејево јеванђеље чита се — које у све седмичне дане, које само у суботу и недељу кроз пуних 17 седмица. Но како од Духова до Крстовв-дна некад може бити више, а некад мање од 17 седмица, то се намеће питање:дали се у првом случају Лукино јеванђеље и нре Крстова-дна; а у другом елучају Матејево јеванђеље и после Крстова-дна читати може и сме? И ово ће сс видети у 7. одел.ку, и то ће најбоље ноказати и доказати „нримери". Чусмо већ, да то, колико ће се које године прочитати недељних јеванђел.а Матејевнх, нс зависи „од Крстова-диа ". Треба пам, дакле, дозпати, од чега то зависи. Кад ће се свих 17 недел.них јеванђеља Матејевих прочитати, а кад пе, то нам каже сљедеће место сказанија: „И оуво 31 с<дл»нца су(в) и н<(д) т*акл»о њиатн за <ж< лшинци чнстис< 31. с<дл»ица,ин /иатд<И1К'кл1н ин ацк воуд<тн кнноутрн паср, а!|К во кнн-к пас^а воудетн нпкакож< сн^скчн

па 31. адлшца' Јеванђеље 17. недеље Матејеве — у случају када се у своје време, на своме месту не ирочита — чита се „у једну недел>у између недеље „по проск^кфжТи" и недеље о Митару и Фарисеју онда, кад „н< достан<тн и кн Лоуц-к су(в) и н<(д). Но сад је питање: шта значе изрази „кнноу* Т ( јн паср" и „вмск пас^а"? Горње место сказанија навео је и г. Р. на 17. и 18. своје брошире и то ио словенском сказанију, а навео га је не за то, да њиме докаже, од чега зависи, колико ће се које године прочитати недел.них јеванђеља Матејевих, и према томе, за што је 1887. год. јеванђеље 17. недељс Матејеве у своје време (20. септ.) неирочптано остало; него за то, да њиме докаже, за што се у узвесним случајевима, односно неким годинама „јеванђеље 17. недел.е Матејеве има прочитати у једну недељу између недеље о Митару и Фарисеју". — Међу тим нриведено место сказанија казује нам и једно и друго. Место, оцноспо правило то дели се на два деда; у првом делу казује се, кад и за што сејеванђеље 17. недеље Матејеве не чита на свомс месту, у 17. недел.у по Духовима'; у другом делу казује се, кад, где и за што сс јеванђеље 17. недел.е Матејеве чита ,у једну између недел.е но нросвјешченију и недељс о Митару и Фарисеју." Г. Р. сумњао је да ли је пок. III. у опште и знао за прво еказаније нашег јеваиђеља; а допуштајућн, да је пок. 111. за еказаније знати могао, г. Г. тврдио је, да нок. III. наведеног места сказанија разумсо, п разумсти могао није.