Српски сион

„СРПСКИ сион. ц

Б р. 41.

ни са икојим другим човеком, јер ми смо сви једно тело, за све нас спшао је Ис. Христос на земљу; смрћу Љеговом на крсту сви смо ми иостали браћа и синови Оца небесног, сви се освећујемо једном и истом благодаћу Христовом. Оном љубављу којом Ис. Христос нас љуби, треба ми .једно другог да љубимо; и кад би та чиста хришћанска љубав овладала свима људима, кад би она руководила све наше намере, одлуке и поступке, тада међу нама не би било никакве борбе, јер љубав — као што каже св. ап. Павле — „долготерпита, рдсткВетж, пс закиднтх не гоцдитса, не вјз= чннсткбЈтх, н( и 1|јп'х скоа сн, ц{ раздража» јтса, не л1нс/1нтх злд, н( ()<\д8етс/?> «) 1и1Ц)лкд'к радббтсА жј и> исттгк. кса лкжнтх, ксш8 к*кр8 е.нлетх, еса оупокаетх, кса тјјнштх - ' (I. Кор. Х1П. 4—7). Као што видите — драгп моји Хришћани — љубав хрииЉанска сама собом искључује све илодове телеснога жпвота, које сам вам мало час набрајао, а садржи у себи све плодове духовнога живота. Ова права хришћ. љубав чинп, да човек лако може избећп сваку борбу не само са браћом својом него и са оним људима, који хотимично иду на то, да нае упронасте, у чије се срце увукла страст да клеветају, само да би тиме окаљали част и име другога; у чије се срце увукла завист, злоба, накост н друге гадне страсти људске. Кад хришћ. љубав буде нама овладала, тада наша мишљења, тежње п поступци неће више долазити у сукоб једно с другим; неће бити ни једнога међу нама, који ће само оно сматрати за праведно и истпнито, што њему самоме изгледа, да је тако; жеље н намере наше биће сагласне, поједине страсти из срдаца нашпх биће избачене и тада ћемо се и ми по иримеру Исуса Христа саречима; „Оче! онро сти им,јер не знају, шта чнне (Мат. XX 34.)" моћи помолити Богу и за највеће ненријатеље своје. Осим ове две има још и једна трећа борба, коју човек има у животу своме да издржи, а та је: борба са судбом илп тешким приликама у животу Зао удес и неприлике, које нам се догоде, често од нас не зависе. Непријатни догађаји, беде, страдања и друге недаће нрете нам свакн час и побуђују нас на унорну и тешку борбу. Ко ће се одрећи тошкоћа п она-

сности у које ми иенрестано падамо и које нас изазпвају на тешку борбу ? Како немирно беднп страдалник гледи на будућносг своју и чека крај својих страдања ! Како очајно јадикује беднп отац илн остарела ма,јка за изгубљенпм једпнцем и потпором својом! 0! памет човеку мора да стане, срце му зд бола хоће да препукне, кад помислп, шта све има да претрпи. Али — љубезни моји Хришћани — не ћу више да вам говорим о тнм невољама, јер не ћу да вас иодсећам на терете и јаде ваше, на које сте може бнги за кратко време заборавилп, али који би вам овај дан загорчалп и црн .1м учлнптп, него ћу сам) да вас замолим, да — ако има кога међу вама, коме пгго год тешко лежп на срцу, кога је постигла каква неправда пли несрећа у животу — не подлегне истој, него, нека се узда у милостивога Бога, који никога не заборавља. Нека се угледа на Исуса Христа, који — и ако је био најправеднијн — трпи најгрозније. муке; ма да је бпо без греха ииак је био кушан, презрен, гоњен, као што н каже на једноме мссту за себе: „и итпце небесне имају гњезда, а син човечи.ји, нема где главе своје заклонити' ; . Такав је био живот Спаситељев, а такав је био и његовпх А н^ Т столјп ^ О д -доба, када су ношли са Госиодом и почели ширити јеванђеље у име Његово, подвргли су се онп жестокој и опасној борби, као што сам св. ан. Павле на једноне месту н говори о себи: „био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од робине, у страху од нелнабожаца, у сграху у градовима, у страху у пустињи, у сграху на мору, у страху међу лажном браћом, у гладовању, у жеђи, у зими и голотињи, осим што су споља на мене наваљивали људи свакн дан" (II. Кор. XI. 26 — 28.). — Па ииак не клонуше духом, нада на бољу будућност није се код њих изгубила, вера у Бога нпје никада малаксала, а љубав према роду човечијеи није никада охладнела, па с тога и могаше на крају свога жнвота са мирном душом рећи оне речн, које је ап. Павле у једној посланицц п рекао Тимотеју: „добар рат ратовах, трку сврших, а веру одржах" (П. Тим. IV. 7.). Онн су јачали у Господу и са готовошћу су ширили благу вест о миру. Као што је Исус Христос постојано вршио дело Оца свога небесног, као што је Он бпо јуначан н неустрашим у тешкој борбп,