Српски сион

Стр. 714

„СРПСКИ сион>

Б р . 43.

Тројица може на икони представљати у киду човека са три .шца на једној глави. Г. Р. већ „од дужег времена куии грађу за историју сриских сликара", те се — но томе има старати, да му оку и нажњи пе умакне какав онис цркве, манастира, или нросто једне само иконе, у коме би могао наћи и наићи на име каквог, дот е ненознатог му српског сликара; ради тога — без сумње — прелистава и чита и .Старинара"; на ири свем том, њему је непознато, да се Дух св. слика „у човечијем облику"! „ . . Свод од олтара украшен је сликом Христовом . . . Проскомидија је украшена Духом Светим \ ј видјј човјечијем ..." („Опис манастира Мораче" од Андрије Јовићевића, учитеља „Просвјета" 1893. св. II. стр 87., други стунац.) Овде се разликују, односно ваводе слике И. Христа и св. Духа. По чему разликује писац слику Христову од слике Духа светога? Од куда зна он, да је слика, којим је „проскомидија украшена" баш слика „Духа Светога" ? По натпису? Можда је А. Јовићевић тек само нагађао, да је слика „у виду човјечијем", слика .Духа Светога", ако на слици натписа нема и не знајући, ка.о „учитељ". да се Дух свети „у виду човјечијем" не слика и сликати не сме. Ио ни уредник „Иросвете" „свештеник"} Јован Сундечић не заие за слику св. Духа „у виду човјечијем", и не примети једне беле, али црне; на нротив назва Јовићевића „велеврједним", а сами онис „важним". Можно, да ће г. Р. хтети рећи, да му је тај онис позиат био. Пн што га у своме чланку сноменуо није? За што није још 1893. год. осудио и А. Јовићевића, што је ту „јеретичку" икону оиисао, а и уредника „Просвјете", што је тој јеретичкој икони у свом листу места дао, и без нримедбе пропустио? Или још више, за што није дотичну

доп Св. Андрија 15. (27.) октобра 1805. — Данас дочекасмо и <>пет једну лепу светковину, која ће се са радошћу сномињати до год Св. Андрије устраје. Јер данас се осветила наша мила катедрална, негда митрополијска црква.. Данас се у њој ноје и опст св. литурђија, на врху танане куле њезине данас и онет сЈаје правоелавља

власт црквену иозвао и унутио, да ту јеретичку икону из манастира уклони, или — ако је на зиду, да је нремазати даде? — Јест, за што тога учинио није, као што је то учинио сада, осудивши и мене због описа иконе, на којој је „ и Дух свети у слици човечијој"; и уредиика „Бранича", што је тај опис у свој лист уврстио, и икону преноручио; и уредника „Срп. Сиона", што у свом листу није као јеретичку ту икону жигосао и осудио; па и све „надлежне" што „трне ту бруку и срамоту"; и као што је позвао и унутио мога епископа-дијецезана, да ми ФотограФисане примерке иконе пресв. Тројице са три лица на једној глави „одузме и спали"? Па збиља, можс ли се. управо сме ли се Дух свети сликати „у човечијем виду" ? Мвиса Богх (Дврда /И$) оу дбва Ж<ШЕрТИ' ска, скдаф!5 е/и^ пред' двер /ии скни своеа кх пол^дни Еоззр-квх же очили свои<иа, вид*к, н с * трТб л<8жи стоа )(8 над' нн/ик: и внд'квх пјји* тече ва ср-ктжТе и<их . . . и поклониса до зе/иии, и рече: Гди ... не /иини рава твоеги>". (Бит., 18., 1—3.) Ово место св. писма приводи догматика као доказ, да су „у једноме Богу три Лица", а нриводи и тумачење блаж. Августина на то место: „Видите ли, Аврам срета тројицу, а клања ее Једному? . . . Видевши тројицу разумео тајну Тројице, а иоклонивши се као Једному исповедио је једнога Бога у три Ј1ица" (стр. 113.) Дакле: ,,трТе <и8жи" (три човека), које је Аврам видсо, којимаје у сретење нохитао и којима се до земље ноклонио, беху три Лица БожиЈа: Отац, Син и св. Дух. Па кад се „Бог јавио Авраму у виду три човека" ; и кад од та „три човека" један беше св. Дух: то је онда јасан доказ. да се „и Дух свети у виду човечијем: с носом, два ока, устима, брадом, косом и телом" сликати може и сме.

и с и. крст; а са звоника њезина, данас сс и опет разлеже диван глас милозвучних звона. Чин освећења био је сјајан и величанствен; у нрисуству многобројног православног срнског народа и иновераца из места и околине, ма да је киша цео дан иадала. Но није ми намера да славу нашу опиеујем него, да благодарном чув-