Српски сион

„СРПОКИ СИОЊ"

Стр.

715

ству нашем јавног израза дадем ирема оним великим добротворима, који највише доирииеше. да се света ова црква овако сјајно обновити. а данас и осветпти могла. Но пре него што бих срећаи био то учинити, вннуКу се на који тренутак у нашу ирошлост. Две стотине година протекоше од онога доба, када су се предци наших под вођством Арсенија III. Чарнојевића срнско-пећског патријарха, — остављајућн гробове својих праотаца, у Сентаидреју населили. Заиста, давно је то било и ми им већ ни гробова не знамо. Али благодарни плодови њихових трудова, са којих је св. Андреја и данас .још, иосле толиких годипа. на далеко и чувена и славна, ти илодови још данас постоје. Јер у Св. Андрији и данас још постоје седам православних српских храмова божјпх ; јер у Септандријијош и данас постоји: велељепна саборна, ћупровачка, преображенска, ножаревачка, хоиовачка и збешка црква. Св. Аидрејци, као достојни иитомци својих славних предака, исиуњени иравославно.м српском свсшћу н родољубљем, не обзирући се на тешкоће и разне непрнлике времена, труднше се, да ев€ оно> шго им је.од.својих.предака остало, да то кроз читаво ово море времена, свсстрано и одрже. Велељепност њихових седим храмова божијих јасно доказује, да су Св. Андрејци не само исте одржати, него у славу божју и дику светог нам и милог православља и украсити потрудили се. Ову њихову л.убав и оданост према православљу сваком приликом осведочише. А нај јасније ос-ведочише ову год 1883. Када су из својих сонствених извора са највећим пожртвовањем своју саборну цркву тако богато и сјајио украсили, да јој равне на далеко није; а што јс онштину ову нреко десет хил.ада Форината стало. Али, од године 1889. па до ове 1895. год. постигоше свету ову цркву врло тешке неприлике. Године 1889. наиђе велики оркан, који јој је красан бакром покривени тороњ свалио, који је па кров црквени пао, и исти поруишо. Године 1891. неиознати зликовци иоробише исту, н однесоше из ње све утвари црквене, и све остале драгоцености, у вредности до десет хиљада Форината а. вр. Овс пак године сва, ван унутрашњостм

црквене, изгоре, и красна јој се звона истонише. Па када узмсмо у рачун, колико је тешко једној црквеној ошптипи једну само цркву, у својим редовним приликама у доброме стању издржавати, онда шта да рече св. андрејска општина, која је сада услсд Филоксере свакога ирихода лишена, и толике неприлике претрпела а ипак седам храмова издржава ? ! Заиста тежак положај, који заслужује вслику иажњу васцелога Српства. . . Нећу се овде упуштати, да све сличне догађаје свију овостраних иравославних срнских храмова божијих, од постанка њихова до данас онисујем. То ћу оставити овомесној повесници. Опа ће споменути, да је 1800. год. највећа у Сентандреји правосл. ћипровачка црква сва изгорела, и звона јој се истонила; она ће сноменути случајеве, када су неке покрадсне биле и т. д. 1Та је то све и опет лепо обновљено н све иотребе истих цркава намирене биле. — А отуда се јасио види, солико је ошнтина ова на издржаванЈв својих седам храмова божијих жртвовала! И поред свију ових врло тешких околности, општина ова није клонула духом, иего је помоћу божијом, иомоћу добродушних нрилагача, а трудом и цожртвовањем своји.м, данас дочекала ту радост, да она своју милу саборну цркву и опет у пуном свом нравославном сјају, обновљену види ; која је данас топлим молитвама и светим благословом високонречасног гоеподина Платона Телечког, архимандрита и патријаршеско-митрополнјског мапдатара богохраниме ове епархије, уз аеистенцију местног и околног свештенства свечано освећена, и православном срнском овом народу уз врло леиу и родол.убиву духовну поуку, која нам је срце п душу раздрагала, и из очију сузе радости изазвала, предана, да се у њојзи име божије слави и велича. А па свему томе пека је хвала вечном промислу божијем, који је православној српској цркви ц народу, овомитронолијскоме дао добру и мудру поглавицу у узвишеној особи св. патријарха Георгија. Ми, који смо живи сведоци великих и богоугодних дела Њсгове Светоети, и у дапашњој радости евојој сводимо све наше мисли и осећајс у најтоплију благодарност високој милости, којом нас Његова Светост сваком даном приликом, тако изобилно обасииа. Њсгова рчин-